Baija – što šarenije, to bolje

Prva stvar koju primetite dok prolazite kroz Baiju, jednu od država Brazila, to su šarene kuće. Svaka ima drugačiju boju. Ako imate pločice koje su sve različitih boja i dezena, tim bolje. Kao neko opšte takmičenje u šarenilu.

Posebno doživite udar boja kada stignete u istorijski centar Salvadora, Pelourinjo. Za Baiju kažu da je afrički deo Brazila, za mene je ona Meka kapoeire. To je mesto odakle se proširila na ostatak Brazila i dalje na ceo svet da bi danas bila uvršćena u svetsku kulturnu baštinu.

Pelourinjo (Pelourinho) se nalazi na brdu i prepun je šarenih kuća. Glavne ulice su prelepo uređene, spoljne fasade su predivne. Ceo taj deo je prilično obezbeđen i pretvoren u turističku zonu. Ranije je bio poznat upravo po suprotnom.

I dalje vam preporučuju da ne zalazite u sporedne ulice, ni danju ni noću. Ne zalazite u ulice u kojima nema nikoga. Ako se desi da vas neko presretne i traži pare, date mu odmah i ne raspravljate se. U suprotnom možete samo loše da prođete. Zato sve vrednosti ostavljajte tamo gde ste smešteni pod ključem. U hostelima se obično prodaje katanac za fioku ili ormarić koje svaka soba ima. Sa sobom nosite samo onoliko para koliko vam je potrebno za taj izlazak.

Nismo imali nikakvih neprijatnosti, da kucnem u drvo. Držali smo se glavnih ulica i glavno odredište nam je bilo utvrđenje Santo Antonio. Tu se nalaze akademije svih starih majstora kapoeire. Bili smo smešteni u hostelu Patuá, u samom Pelourinju. Malo prijatno mesto.

Ako planirate da idete u Brazil, zaboravite na komfor i luksuz i prepustite se šarmu brazilskog načina života. Ne brinite, neće vas ubiti varnice koje baca tuš sa grejačem dok se tuširate. I ne, ne možete da ga isključite. Sve je u redu i sa wc šoljom, pod uslovom da ne bacate papir u nju. To sve ide u korpu pored, ni slučajno u šolju jer ćete se zateći u standardnoj noćnoj mori stranaca. Zapušena wc šolja koju ne možete da otpušite sami. I onda višečasovna borba u pokušajima da naterate vodu da povuče nešto, a ona neće. Zato pamet u glavu, a papir u korpu.

Ulice Pelourinja su pune radnji sa suvenirima. Sasvim je normalno da po ceo dan čujete bubnjanje jer uvek neka ekipa ima probu ili se sprema za nastup. Marame, magneti, narukvice, ogrlice, ručni radovi, slike, instrumenti, šta god vam od toga padne na pamet je na dohvat ruke i izuzetno pristupačno.

Silom prilika, našli smo se u velikom potkrovlju prepunom materijala za pravljenje instrumenata, kao i gotovih instrumenata. Raj svakog kapoeiriste, iako stepenice do njega izgledaju kao put u propast. On je glavni distributer instrumenata i materijala za ceo Pelourinjo, a i šire. To potkrovlje nalazi se u blizini pijace Merkado Modelo (Mercado Modelo). Od Pelourinja koji je na brdu do pijace koja se nalazi odmah ispod u podnožju stiže se liftom Laserda (Lacerda). Imate otvoreni pogled na okolinu dok se spuštate.

Tokom jedne šetnje, hteli smo da sednemo na piće i kako nije bilo mesta za stolovima ispred bara, konobar nam je ponudio mesto na terasi. Bili smo začuđeni jer nismo ni znali da bar ima terasu. Vijugavim uskim prolazom pored šanka i kuhinje stigli smo na terasu sa koje je pucao pogled na Zaliv svih svetaca (Baía de Todos os Santos). Deo između Salvadora i ostrva Itaparika. I tu smo uhvatili nezaboravan zalazak sunca iznad mora uz žamor zadovoljnih gostiju… i pivom u ruci.

Dalje nas put vodi u Serra Grande!

Tekst i foto: Aleksandra Minić, Centar kapoeire Angole