Najrobi za jedan dan – šta videti?

Za sutra je planiran obilazak grada sa lokalnim vodičem – čujem našeg vodiča kako nam kaže. Nemamo pojma šta ćemo videti, dok nam nude opcije šta bismo mogli da vidimo, nismo sigurni šta je “must see”, a šta može da se preskoči. Organizaciono, bilo je najlakše da “svi idu na sve”, kako se grupa ne bi razdvajala i delila. Tako je i bilo.

Šta u stvari ima da se vidi u Najrobiju?

Započeli smo pešačko razgledanje grada sa mladim lokalnim vodičem. Dok pišem ovaj post posle par meseci od boravka u Africi, primećujem kako su mi samo određene stvari u vezi Najrobija ostale u jakom sećanju, neke od njih su: izuzetno visoki i lepi, atletski građeni ljudi, crvena zemlja koju vidite i u samom gradskom jezgru i koja vas odmah poseti da ste u Africi, ako slučajno zaboravite, zatim gužva, gužva i opet gužva u saobraćaju.

I naravno Kibera, kao najupečatljiviji utisak iz Najrobija, o kojoj ću napisati poseban tekst.

Kada smo krenuli u obilazak, još uvek me je držao taj šok “ej, pa ovo je Najrobi, ja sam u Africi, stvarno sam ovde”. Nekako, trebalo mi je malo vremena da shvatim da sam stvarno došla i da se sve ovo zaista dešava.

Šta smo obišli?

1. Gradski park – u park smo došli kako bismo se odmorili od šetnje ulicama grada i kako bismo malo pobegli od buke. Tu je opuštena atmosfera i tišina, potpuno drugačiji vibe od prvobitnog utiska o ovom gradu. Par prelepih fotografija iz parka pogledajte u Galeriji.

2. Sirotište za slonove – projekat u okviru Nacionalnog parka u Najrobiju, gde možete videti kako se neguju i zbrinjavaju ugroženi mladunci slonova. Postoji od 1977. godine i od tada su uspešno odgajili preko 150 mladunaca. Ovde dolaze mladunci kojima su roditelji ubijeni zbog lova, bolesni, ranjeni i napušteni mladunci, a ima i starijih životinja. Kada mladunci malo porastu i ojačaju, šalju se u jedan od kenijskih nacionalnih parkova, gde žive u svom prirodnom okruženju. Obilaskom ovog mesta, pomažete ovaj humanitarni projekat, a ako idete sa decom, verujem da će im biti zanimljivo da vide hranjenje slonova i kako se srećni valjaju u blatu. Ulaznice se plaćaju oko 5 EUR.

Mi smo imali sreće da su razne lokalne škole posetile ovo mesto istovremeno kada i mi, tako da sada imam divne fotografije prelepe, nasmejane dece i jako emotivno sećanje na ovaj obilazak.

3. Kuća Kerin Bliksen – Ova čuvena Dankinja je autor knjige “Moja Afrika”, po kojoj je i snimljen poznati film sa Merlin Strip i Robertom Redfordom. Njena kuća je pretvorena u muzej i možete da obiđete kuću i imanje sa lokalnim vodičem. Kuća se nalazi u veoma lepom i bogatom delu grada, okružena je ogromnim parkom i ako ste ljubitelj ovog filma/knjige, preporučujem da je posetite i uživate u mirnom okruženju i eleganciji.

4. Centar za žirafe – nisam bila ni malo oduševljena ovim centrom, odnosno, mislim da smo mogli da ga preskočimo. Ove u stvari dolazite da biste sa jednog tornja hranili žirafu i da biste dobili poljubac od nje. Možda je deci interesantno, meni nekako nije bilo. Srećom, tu ima i neki mali kafić, pa smo uspeli da konačno popijemo kafu i da se odmorimo pre daljeg obilaska. Žirafe svakako vidite i iz kafića. S druge strane, centar ima humanitarni karakter, pa dolaskom podržavate i njegov razvoj – finansiraju se od kupovine ulaznica, a deci u Keniju obezbeđuju edukativne programe nege i očuvanja ugroženih vrsta životinja (ulaznica košta oko 8 EUR).

5. Restoran Karnivore – dugo sam se mislila da li da idem u ovaj restoran. Prvo zbog visoke cene same večere (oko 50 EUR), a drugo što sam bila zaista umorna, tako da sam, sa jednim delom grupe, rešila da ostanem u hotelu. Međutim, ako imate vremena, volite meso i želite da probate posebne specijalitete i da vidite jedan od najpoznatijih restorana u Najrobiju, možete da ga posetite jer oni koji su otišli nisu bili razočarani. Tu možete da probate meso od krokodila, kamile i slično, tako da nije baš pravi izbor za vegetarijance. Više informacija pogledajte na ovom sajtu.

Gledajući na Najrobi iz ove perspektive, ne mogu da kažem da je grad nešto posebno lep, niti da mi je nešto od toga što smo obišli izazvalo jak “wow” efekat. Pišem vam ovo jer sam videla da veliki broj agencija i tura ne uključuje obilazak Najrobija, već se samo tu sleće i ide se odmah sa safari. Verovatno zbog loše bezbednosne reputacije grada, straha od terorističkih napada i sl. ne žele da rizikuju, već je on samo polazna tačka. Ne znam da li bi trebalo da vam bude žao da propustite Najrobi – možda kada biste imali neki lokalni kontakt tamo, nekoga da vam pokaže njihova skrivena mesta, onda bi utisak mogao da bude jači.

Samo zbog jedne stvari mi je drago što sam posetila Najrobi –  a to je Kibera. O njoj pišem u sledećem tekstu.