U Barselonu sam došla sama na nedelju dana, za novogodišnje praznike, u sopstvenoj organizaciji, što sam i opisala u prethodnom tekstu. Plan je bio da prvog dana odmah ujutru odem na pešačku turu kako bih stekla uvid gde-šta-kako, a zatim napravila neki okvirni plan za dalje. Imala sam već dosta informacija i korisnih podataka od prijatelja koji su već bili tamo, hvala im svima!

Detaljne informacije o besplatnim pešačkim turama imate na sajtu agencije Sandeman, koja nudi ove ture u više gradova. U Parizu sam se uverila u kvalitet i znanje njihovih vodiča, a pošto sam taj verbalni tip i više volim da saznam nešto kroz razgovor i šetnju nego da satima sedim ispred kompa i čitam, ove informativne pešačke ture su pun pogodak. One su besplatne, ali se očekuje da date bakšiš svom vodiču, koji prema mom mišljenju ne bi trebalo da bude ispod 10 EUR po osobi. Vodiči rade freelance za tu agenciju i agencija im uzima procenat koji dobijaju od bakšiša, što znači da ako ste na primer dali 10 EUR svom vodiču, on će možda zaraditi od vas oko 7 ili 8 EUR. S obzirom na to da vas sve vreme animira, odgovara na pitanja, šeta po gradu oko 3 sata, mislim da pošteno zaradi svaki evro koji dobije.

Tokom šetnje centralnim gradskim jezgrom, čuli smo puno istorijskih podataka od vodiča, a odmah mi je za oko zapala gotska četvrt (Barri Gòtic) i shvatila sam da ću verovatno tu provoditi najviše vremena (što se kasnije i ispostavilo kao tačno). Najdraži momenat tokom cele ture je kada nas je vodič učio da igramo tradicionalni katalonski ples, svi smo se uhvatili za ruke u “kolo” i pratili njegove korake, u sred grada, ispred katedrale. Japanski turisti su nas sa oduševljenjem fotografisali dok smo pokušavali da uhvatimo ritam i smejali se, ali nažalost nemam ni jednu fotografiju tog trenutka.

Tura se završila u predivnom parku Citadela (tu se nalazi i zoološki vrt), odatle je svako nastavio dalje svojim putem, a ja sam rešila da odmah odem i vidim more i da malo sedim pored obale (da, ja sam od onih ljudi kojima ništa na svetu ne može da zameni more).  Ako budem detaljno prepričavala šta sam radila svakoga dana, tekst će biti predugačak, tako da ću sa vama podeliti najjače utiske i zanimljivosti.

Prvo što ćete saznati od lokalaca, koje sam srećom uspela da nađem preko Couchsurfinga, a sa kojima sam se uglavnom nalazila u večernjim časovima na kafi ili u tapas-barovima, jeste da Barselona nije Španija i da se nalazite u Kataloniji, a ne u Španiji. Sa puno strasti će vam objasniti zbog čega smatraju da bi Katalonija trebalo da bude nezavisna od Španije i navešće vam puno razlika u odnosu na ostatak zemlje – od jezika, do kulture i tradicije, prirodnog bogatstva i sl.

Takođe, primetila sam kako skoro svaka terasa na stambenim zgradama ima istaknutu po jednu zastavu. Neki imaju zastavu slobodne Katalonije, a drugi špansku zastavu. Kako su mi objasnili, to rade da bi pokazali “Madridu” koliko je građana Barselone za slobodnu Kataloniju i kako bi se njihov glas i stav jasno video i čuo.

Sve vreme mog boravka tamo vreme je bilo idealno za šetnju – oko 15 stepeni, uz povremeni vetrić i bez i jednog oblaka! Kao naručeno. Barselona je savršen grad za šetnju jer su ulice i trotoari zaista dovoljno široki za šetnju i razgledanje grada, sedenje na kafici i posmatranje prolaznika. Jedino mi se nije nešto posebno dopala čuvena La Rambla – prevelika je gužva, od turista, preko prodavaca raznih đakonija, restorana, kafića, jednostavno – ludnica i previše svega odjednom. Zato sam je pomalo izbegavala i išla pravo u gotsku četvrt, u taj magični deo prepun uskih krivudavih ulica i malih trgova, gde i sa dve mape nekad nisam bila sigurna da idem u pravom smeru

Omiljena ulica za šetnju bila je ulica Passeig de Gracia. Tom ulicom sam se spuštala svakoga dana od hostela do trga Katalonija. Divna široka ulica, prepuna prodavnica (doduše onih skupih), kafića (isto skupljih nego u ostalim delovima), ali to je takav kvart, malo “fensi”, ali jako lep i elegantan, a tu se i nalaze dve čuvene Gaudijeve kuće, Casa Batllo i Casa Mila (La Pedrera). Deo grada Gracia je jako lep i elegantan, a izdvojen malo od gužve najužeg centra (dve stanice metroom ili 15 min peške). To je jako popularan deo kod lokalaca za izlazak i druženje, koji sami kažu da slabo zalaze u turističke delove grada.

Trg Katalonija (Plaça de Catalunya) je centralni gradski trg  – odatle idu autobusi za aerodrom, tu se nalazite sa društvom kako biste dalje istraživali grad ili izašli uveče, odatle kreće pešačka zona – ulica La Rambla i tu se nalazi ogromna robna kuća El Corte Ingles (nije baš jeftina, ali ima svega i svačega, a rasprodaje su krenule tek od 6. januara, tako da nažalost nisam uhvatila period popusta). Ulica u kojoj se nalazi puno radnji (Mango, Zara i sl.) je prva paralelna sa Ramblom i zove se Avinguda Portal de l’Àngel. Bolja je za kupovinu od same Ramble i za nijansu mirnija.

S obzirom da sam konačno shvatila da ne želim više da jurim od jedne do druge znamenitosti dok putujem i da hoću da imam vremena da šetam i sedim na kafi i klopi bez žurbe, da pričam sa ljudima i posmatram prolaznike i upijem atmosferu, trudila sam se da tako obiđem i Barselonu i da budem što više napolju.

Na brdo Montjuic sam otišla zbog pogleda na grad – metroom do Španskog trga, pa onda autobusom do vrha brda. Postoji mogućnost i da na brdo odete žičarom koja ide iz luke, ali ja sam se odlučila za ovu varijantu jer sam čula da su redovi za žičaru veliki. Na vrhu brda se nalazi malo utvrđenje (ulaznica je 5 EUR). Samo utvrđenje nije ništa spektakularno, tako da na vrh vredi otići samo zbog pogleda na grad. Na linku pogledajte šta se još nalazi na brdu i šta bi vas moglo zanimati – tu je i Olimpijski kompleks, kao i par muzeja. Za sve se plaća ulaz i svuda su redovi. Magične fontane koje se nalaze na Španskom trgu nisu radile u tom trenutku jer u zimskom periodu rade samo određenim danima i u određeno vreme. Raspored imate ovde.

Nakon obilaska red je da se popije dobra kafa i malo proba lokalna kuhinja. Vratila sam se naravno u omiljenu gotsku četvrt jer mi je tu najbolji “vibe”. Nekako sam došla do trga na kojem se nalazi glavna katdrala (crkva Sv. Eulalije, ulaz 6 EUR) i tu ugledala sladak bar Bilbao Beria sa tapasima poređanim na šanku. U stvari, mislila sam da su to tapasi, dok nisam otkrila da se zovu “pinxtos“. Pitala sam lokalce da mi objasne razliku između tapasa i pinxtosa – rekli su mi da su tapasi mini verzije jela koje restoran ili bar ima u ponudi, a da su pinxtosi mini sendviči sa različitim namazima i sirevima, šunkama, komadićima ribe i sl.

Princip u ovom baru je da sami sa šanka uzmete koliko želite ovih mini sendviča, sednete i naručite piće od konobara, a konobar će izbrojati čačkalice sendviča na kraju obroka i tako vam naplatiti sve zajedno. Dok sam tako uživala u raznim ukusima i odmarala od obilaska, razmišljala sam da li bi kod nas ovo uspelo i da li bi ljudi zaista pošteno pokazivali svoje čačkalice ili bi pokušali nešto da sakriju. I dalje me zanima!

Jedno od takođe omiljenih mesta na koje sam se vraćala više puta je čuvena pijaca – La Boqueria. Tu sam dolazila i na klopu i u kupovinu suvenira, slatkiša, voća, svežih sokova. Mnogo mi se dopalo što možete da ručate ili da popijete piće na samoj pijaci, što vam ribu i ostale specijalitete spremaju na licu mesta, dok sedite za šankom improvizovanog mini-restorana. I tu je velika gužva tokom celog dana (jer se ulazi pravo iz Ramble na pijacu), ali uglavnom je gužva na samom ulazu, kako idete malo dublje među tezge, tako opada broj ljudi. Ima zaista svega i vredi se vraćati više puta.

Sagrada Familia i Park Guell će vam oduzeti ceo dan, posebno ako nemate kupljene ulaznice unapred, a u prethodnom tekstu sam navela sajtove gde možete da ih kupite. Možete da obiđete i bez ulaznica kao što sam ja uradila, odnosno crkvu ćete videti samo spolja, a park je zaista veliki i možete puno da vidite u njegovom besplatnom delu, odnosno ne morate da plaćate za onaj napopularniji deo koji me podseća na bajku o Ivici i Marici. Do parka možete metroom, a onda imate jedan deo da pređete peške sa velikom uzbrdicom do ulaska u park, tako da za taj izlet ponesite obavezno vodu sa sobom (i nešto za grickanje ako planirate duže da ostanete). U parku je puno uličnih zabavljača, svira se različita muzika, puno ljudi šeta, trči, fotografiše, peva i svira i jako je lepo i živo.

Nova godina se proslavljala organizovanim dočekom na Španskom trgu kod Magičnih fontana sa vatrometom, ali nismo bili tu, već smo dočekali Novu godinu na privatnoj žurci. Tradicionalno se u ponoć jede 12 zrna grožđa, po jedno za svaki mesec u godini i veruje se da ćete tako imati sreće cele godine. Tokom dana su svi kupovali grožđe po pijaci, naravno i ja sa njima Negde oko 15-tak minuta pre ponoći, videla sam kako svi kreću da ljušte opnu sa zrna, što me je iznenadilo, pa sam pitala zašto to rade – “Pa da bismo brže pojeli 12 zrna, kako misliš tako brzo da pojedeš svo to grožđe, bez opne ide lakše” Onda na TV-u ide odbrojavanje 12 sekundi pre ponoći i kako se čuje zvuk “gong” tako se pojede po jedno zrno grozda. To mi je bio super momenat – posebno što je žurka bila internacionalna, a što su svi odmah prihvatili ovaj običaj i žurili da pojedu sva zrna, iako to nije deo njihove kulture.

Plaža Barseloneta – Ceo prvi januar smo proveli napolju, a pošto su svi bili umorni od žurke, premeštali smo se iz restorana u kafiće, iz picerije u dugu šetnju pored mora, pa na čaj da se ugrejemo, pa onda u tapas bar Lokalci su nas vodili u svoja omiljena mesta, a mi smo samo uživali u šetnji, atmosferi i druženju. Šetalište uz obalu, uz Barselonetu je zaista dugačko i lepo i možete da idete sve dok vas noge ne izdaju. Kada se nađete kod spomenika Kolumbu na dnu La Ramble, samo produžite ka marini i nastavite pravo i doći ćete do Barselonete.

Treba živeti pored mora.

Noćni život

Tapas barovi su jedno od obeležja grada – ima ih na svakom koraku, neki su malo više fensi, neki su baš kao iz serije “Seranovi”. Zavisi šta volite i u kom ste delu grada. Noćni izlasci su se uglavnom svodili na ova mesta, jer su mi svi rekli kako se klubovi pune baš kasno, tek oko 2-3h ujutru, tako da nisam stigla da istražim taj deo noćnog života grada. Kada ste na putu, lako vam dnevni obilazak pređe u večernji izlazak jer najčešće nemate vremena da idete do hotela da se presvlačite u neku odeću “za veče”, već samo nastavljate dalje. Pored gotske četvrti, noćni život je veoma aktivan u delu grada El Born (Passeig del Born). Tu smo izlazili na lokalno piće – vermut koji vam služe iz nekih malih buradi, a naravno ima i puno restorana i kafića, kao i malih trgova, veoma živih i danju i noću, kao što je na primer trg gde se nalazi crkva Santa Maria del Mar (tu su cene malo niže nego na Rambli).

Metro je odlično organizovan, tako da se nećete izgubiti, možete da kupite kartu za 10 vožnji i da nju koristite dok ste tamo (košta 10 EUR). Za 6 dana tamo sam potrošila dve te karte. Inače, ove godine slave 90 godina od početka rada metroa i svuda su po stanicama izlepljene slike prvih vozova i vagona. Malo me uhvatila tuga kad pomislim da mi još nismo ni blizu početka izgradnje metroa…Taj “reality check” stvarno nekad baš teško padne. Iako stalno upozoravaju na krađe u metrou i na Rambli, lično nisam videla nikoga da krade na ulici, iako je bila ogromna gužva.

Moram još samo malo pažnje da posvetim slatkišima Odlične čurose možete da probate u lokalima specijalizovanim za tu poslasticu (churreria). Odličan lokal se zove Valor i nalazi se u maloj ulici odmah pored glavne katedrale (prodaju i svoju čokoladu, odlična je). Čurosi su malo masni za moj ukus, ali su ukusni i jedu se tako što se umaču u toplu čokoladu. Zatim je poznat i vanila-krem koji se zove Crema Catalana (puding od vanile sa karamelizovanom koricom), kao i čokolada-kolač Turron (postoji više vrsta, sa različitim punjenjem). Fotografije će vam reći više.

Više fotografija pogledajte u Galeriji.

The post Barselona – ušuškana i grandiozna mediteranska lepotica appeared first on Utisci sa putovanja.

Dobra vest za sve koji žele da posete ovaj grad je da konačno Vueling leti direktno Beograd-Barselona.

Znala sam da lete direktno tokom letnjeg perioda (jer sam Barselonu razmatrala kao destinaciju za avgust 2014. godine), ali nisam bila sigurna šta se dešava tokom ostatka godine. I negde tokom jeseni, bacim pogled i vidim da postoje dva leta za Novu godinu (i posle opet samo u periodu jun-oktobar 2015. godine). Tu sam počela da razmišljam šta i kako, mislila se, presabirala i kombinovala i na kraju rešila da idem, 6 punih dana, 7 noćenja, i kupila kartu dve nedelje pred Novu godinu.

To je malo kasno da se kupi karta jer da sam je kupila ranije, platila bih oko 200 EUR, a ovako sam je platila 250 EUR (dobro je da je uopšte bilo karata).

S obzirom da ne lete cele godine iz Beograda, druge povoljne opcije letova za Barselonu su ili da se leti WizzAir-om iz Temišvara ili Ryan Airom iz Budimpešte. I jedna i druga avio kompanija često imaju promocije i popuste, tako da pratite njihove sajtove, kao i moju FB stranicu gde redovno objavljujem aktuelne popuste.

Nakon dužeg analiziranja hostela, odlučila sam se da odem u hostel Generator, u sobu sa 6 kreveta, sa sopstvenim kupatilom (žensku sobu). To su mi neki osnovni uslovi pri izboru hostela (u posebnom tekstu pročitajte na šta da obratite pažnju prilikom izbora hostela). Hostel je bio na odličnoj lokaciji (deo grada Gracia, 2 stanice metroom do Ramble), ali su sobe premale za tako veliki broj ljudi, ormarići se ne zaključavaju na karticu nego morate da kupite katanac ili da ponesete svoj od kuće, tako da vam može biti malo tesno ako ostajete duže. Mada, oni imaju i dvokrevetne sobe sa balkonima (pošto imaju deo koji je hostel i deo koji je hotel), tako da su sigurno te sobe lepše i komfornije.

Svakako da je cena ovog boravka u Barseloni bila znatno jeftinija nego da sam putovala preko agencija, jer je hostel koštao 190 EUR + karta 250 EUR, što je ukupno 440 EUR za 7 noćenja. Pošto sam proverila cene preko agencija pre nego što sam sve uplatila, videla sam da je tom periodu cena iznosila 500 EUR+doplata za takse 170 EUR, ukupno oko 670 EUR za 5 noćenja. Razlika u ceni je zaista ogromna (iako vas agencija vodi u hotel, po mom mišljenju i dalje je preskupo), plus što, koliko sam videla, agencije nisu vodile turiste ovim direktnim letom nego uglavnom se presedalo u Nemačkoj. I tu se gubi dosta vremena.

Stigla sam tamo iza ponoći, pa sam uzela taksi od aerodroma do hostela, koji me je koštao 37 EUR. To jeste malo više od očekivanog, ali bio je vikend, plus kasno, što je najskuplja tarifa. Inače je oko 20-30 EUR. Mogla sam i poslednjim shuttle busom do centra, pa onda taksijem do hostela i manje bi me sve koštalo, ali pošto sam išla prvi put i sama, rešila sam da odmah uzmem taksi.

Aerodrom je zaista dobro povezan sa gradom, tako da ne morate da uzimate taksi – imate autobuse koji vas vode do centra grada, karta košta 6 EUR u jednom pravcu i staju i na trgu Plaça Catalunya, kao i na trgu Plaça Espanya. Kada se budete vraćali kući, samo proverite sa kog terminala ide vaš avion, jer postoje dva busa – T1- za terminal 1 i T2 za terminal 2. Oba staju na istom mestu na trgu Catalunya (ispred robne kuće El Corte Ingles) i vode vas do aerodroma. Ako ipak hoćete da uzmete taksi kada sletite, pratite strelice koje vas vode do taksija nakon što uzmete kofer. Doći ćete do dela gde stoje taksisti, ali ne možete da uđete u koji hoćete, već morate da odete na početak reda i da vas koordinator za taksije uputi u vaš taksi. Tu će biti još turista, tako da će vam on prstom pokazati u koji taksi da idete i koji je na redu tada. Sve je organizovano.

Ako želite da tokom dana ili noći uhvatite taksi negde u gradu dok obilazite i šetate, to isto nije problem, stalno idu i dovoljno je samo da podignete ruku. Svi su crno-žuti i taksi nije skup generalno, posebno ako podelite sa nekim.

Najbolji savet koji mogu da vam dam, a što sam naučila na sopstvenim greškama, jeste da kupite sve ulaznice UNAPRED ONLINE. Svuda su ogromni redovi, ispred crkve Sagrada Familia red vijuga u beskraj, a pošto se sada i Park Guell plaća (odnosno onaj “glavni” deo), sada su i tu redovi. Što je nagore, kada stanete u red za karte, ne možete da kupite kartu i odmah da uđete. Na primer, ispred SF su u podne prodavali karte za ulazak u 17h toga dana! A crkva radi do 18h! Takođe, ne možete da kupite ulaznicu danas za sutra. Jednostavno, red je svuda i za sve

Poštedite sebe stresa i gubljenja vremena i kupite ulaznice na sledećim sajtovima:

• Za crkvu Sagrada Familia – na ovom sajtu – tu možete i da kupite kombinovanu ulaznicu i za Park Guell, kao i da birate koji tip ulaznice hoćete (sa ili bez obilaska tornjeva, sa vodičem ili bez, sa audio vodičem i sl). Takođe na sajtu birate vreme ulaska i morate da dođete tačno na vreme. Ne možete da uđete kad hoćete.
• Za čuvene Gaudijeve kuće – La Pederera i Casa Battlo – imajte u vidu da ulaz za svaku košta oko 20 EUR, pa je možda pametnije da izaberete jednu i da nju vidite, ako imate ograničen budžet (svi preporučuju Pedereru, koja se još i zove Casa Mila). One se nalaze u istoj ulici i jako su blizu.
• Za Park Guell – na ovom sajtu – tu vam je i jasno naznačeno koji delovi su besplatni, a koji deo se plaća. Ja nisam išla u deo koji se plaća jer je park ogroman i taj deo koji se plaća, iako je lep i nalazi se na svakoj razglednici iz Barselone, predstavlja samo mali deo (makar po mom mišljenju) i sasvim lepo možete da se prošetate i da doživite divan pogled na grad i iz besplatnog dela. Nekako osećam veliki otpor prema tom stavu “hajde da deremo turiste za sve” i ne želim da plaćam nešto što je do pre godinu dana bilo besplatno.

Karta košta 8 EUR na licu mesta, a 7 EUR ako kupujete online i morate da dođete u tačno naznačeno vreme ulaska na karti. Lično mislim da bi OK bilo naplaćivati neki možda simboličan iznos koji bi se koristio za održavanje parka od možda jedan ili dva evra, ovako, iako iznos nije veliki i preživela bih bez tog novca, osećam ogroman otpor i nisam želela da plaćam.

U Barselonu treba ići da bi se uživalo u zaista neverovatnoj arhitekturi grada, estetskom doživljaju koji pružaju zgrade i fasade, u dinamičnoj mediteranskoj atmosferi prepunoj turista (posebno za Novu godinu, mogu samo da zamislim kolika je gužva leti), ukusnoj hrani, kao i u divnom vremenu. Sve vreme tokom mog boravka tamo, bilo je sunčano i oko 15 stepeni, što je predivno za šetnju, za ispijanje kafice napolju i za uživanje. Nema potrebe da naglašavam koliko je lepo kada šetate gradom na primer 1.januara, oko vas palme, a oseća se miris mora i pravi onaj morski vazduh i vetrić.

Barselona je stvarno idealna tokom cele godine!

Šta još treba videti, kako sam provela dane tamo i koji su najjači utisci iz ovog grada, možete da pročitate ovde.

Više fotografija možete da pogledate u Galeriji.

The post Samostalno putovanje u Barselonu – praktične informacije appeared first on Utisci sa putovanja.