Pored Istanbula, o kojem sam već detaljnije pisala, posetila sam i Marmaris (još u studentskim danima) i nakon par godina i Alanju.

Ova dva mesta se veoma razlikuju i drago mi je što sam ih oba posetila, baš kako bih mogla da uporedim utiske.

Putovanje u Marmaris je bio moj prvi susret sa Turskom obalom. U to vreme je Turska bila jako popularna i sećam se sam odabrala Marmaris baš zato što su i plaža i grad u jednom – odnosno sve može peške ili dolmušima (mini busevima), ne morate da iznajmljujete auto. Bile smo smeštene u hotelu Emre Beach, u delu Marmarisa bliže Ičmeleru. Gradić ima jednu veliku plažu koja kreće od luke i obuhvata ceo zaliv, a odmah pored Marmarisa je i manje mesto, sa možda i lepšom plažom – Ičmeler.

Deo plaže Marmarisa koji je bliže starom gradskom jezgru i luci je lošiji, tako da je bolje izabrati hotele koji su malo dalje od luke (to je oko 20 min hoda). Sama plaža u Marmarisu je veoma uska, što mi se lično nije dopalo. Činilo mi se da su hoteli u potpunosti zauzeli plažu ležaljkama i da ne znam šta rade gosti čiji hoteli nemaju svoj deo na plaži. Kao ni šta rade ljudi koji su, na primer, došli iz nekog drugog mesta da se tu kupaju.

Za moj ukus, plaža je pretrpana i prevelika je gužva (možda zato što je bio špic sezone). Gradić je veoma sladak i puno možete da šetate, a i da kupujete. Sećam se kako bismo krenule do grada, a na usput pokupovale toliko sitnica da smo morale da se vraćamo u hotel da ostavljamo pa da opet izlazimo

Uz samu luku nalazi se veliki broj kafića i restorana, a u samom starom gradu ima i Bar Street, tako da je mesto veoma živo. Takođe duž cele glavne ulice možete da sednete negde na večeru ili na piće, što je dobro ako niste raspoloženi da šetate do luke i starog grada. Dolmuši idu ceo dan i uveče (tada su išli do 1h noću) i staju ispred svakog hotela, samo je potrebno da najavite svoj izlazak, odnosno da naglas vozaču kažete ime hotela.

S obzirom na to da je Marmaris uvučen u zaliv, voda je mirna i nema talasa. Još jedna prednost Marmarisa je ta što su vam izleti kao što su Efes i Pamukale mnogo bliži nego da idete iz Alanje. Takođe, s obzirom na to da se grad nalazi tačno naspram grčkog ostrva Rodos, postoje svakodnevni izleti. Mi tada nismo išle jer su nam trebale vize za EU u tom periodu.

Nažalost, nismo išle u Efes i Pamukale i to samo zato što sam još prvog dana, kada su nas vodili u fabriku kožnih jakni kupila mantil i tu potrošila veći deo svog novca predviđenog za letovanje.

Naivno, znam, ali mladost-ludost. Makar sam ga dobro iznosila

Alanja mi je pružila potpuno drugačiji doživljaj od Marmarisa. Prvo, mesto je mnogo veće od Marmarisa, odnosno čine ga dve velike uvale, jedna polovina Alanje je na Kleopatrinoj plaži, dok je druga na Kejkubat plaži. Na sredini je centar grada, a plaže su međusobno podeljene stenovitim poluostrvom.

Mi smo bili smešteni u hotelu na Kleopatrinoj plaži, a to sam izabrala nakon što sam čitala razne forume gde su skoro svi pisali o nekim stenama u vodi na Kejkubat plaži, a hvalili Kleopatrinu kao mnogo bolju za kupanje. S obzirom da nisam posetila Kejkubat, ne mogu da tvrdim da je stvarno tako. Izabrali smo hotel Kleopatra Beach. Samo pređete ulicu i na plaži ste. Sam hotel je korektan, prosečan, 3 zvezdice.

Što se tiče Kleopatrine plaže, mogu reći da je to jedna od najlepših plaža koje sam videla. Prvo, veoma je dugačka i dovoljno široka da mogu svi posetioci da stanu bez onog utiska da vam neko sedi nad glavom ili da vam je put/kafić/šetalište odmah iznad glave (taj sam utisak imala u Marmarisu). Ulaz na plažu je slobodan, a suncobrane i ležaljke možete da iznajmite ako želite.

Za razliku od Marmarisa gde postepeno idete ka dubini, ovde dubina kreće praktično odmah. Veliki je nagib, tako da kada su malo jači talasi, nije baš svejedno izaći iz vode jer vam noge propadaju u pesak, a talas vas vuče nazad. Bilo je par dana sa jačim talasima (i crvenom zastavicom), što je bilo i očekivano jer je ovo ipak otvoreno more.

Takođe, samo more mi se više dopalo u Alanji, čisto je, divne boje i imate osećaj širine i nepreglednog morskog prostranstva. Iz Alanje možete da odete na razne izlete. Mi smo sve rezervisali preko lokalnih agencija, koje ćete naći na svakom koraku. Dok uveče šetate, agenti će vam najčešće i sami prilaziti i nuditi izlete.

Pored izleta u tursko kupatilo (spa day), preporučujem i sledeće izlete:

• Tura po Alanji (Alanya city tour) – ovde ćete obići čuvenu Dalmataš pećinu, jedno od najčuvenijih znamenitosti grada (slučajno je otkrivena 1948. godine i kažu da je lekovita za disajne puteve), popećete se na poluostrvo koje deli grad na dve plaže i na čijem se vrhu nalazi staro utvrđenje, važno za odbranu od gusara koji su nekada pretili ovom gradiću (Alanya castle) i videti Red Tower (Crvenu kulu, takođe jedno od obeležija grada).

• Vožnja brodićem po okolnim plažama (Boat tour) – divan izlet gde uživate na brodu, kupate se na otvorenom moru i uvalama u okolini Alanje.

• Aspendos i Side – ovo je izlet za ljubitelje istorije i obilazak znamenitosti, amfiteatara i ruševina. Iako je zaista bila velika vrućna, otišli smo na ovaj izlet i nismo se pokajali, puno toga ćete videti: prelepe vodopade, antički grad Aspendos sa očuvanim amfiteatrom i Side, drevni grčki grad gde još uvek možete da vidite ostatke Apolonovog hrama.

• Krstarenje rekom Manavgat – ovo je jedan spori, opuštajući izlet, pomalo dosadnjikav za nas dinamične tipove. Lagano krstarite i dolazite do mesta gde se reka uliva u more, tako da, ako izađete na poluostrvo, možete da se kupate malo u reci, malo u moru. U povratku će vas, dok ručate na brodu, zabavljati trbušna plesačica i na kraju ćete i vi igrati trbušni ples sa njom (da, da i ja sam)

Jedna od mana Alanje u odnosu na Marmaris je vlaga. U periodu kada smo mi bili (kraj jula-početak avgusta), pored zaista velike vrućine, ogromna je i vlaga. To se manifestuje tako što obučete lepu majicu za grad, a onda ona bude potpuno mokra posle 10 min šetnje. Takođe sam pokušala da poslednji dan tamo izdržim duže na plaži, da se kupam i sunčam jer sam mislila da “imam sad boju, neću izgoreti i nije strašno vruće”, ali je prosto nemoguće biti na plaži posle 11h pre podne, čak ni pod suncobranom jer sunce stvarno prži. Možda je Alanja za nijansu prijatnija u junu/septembru.

Hrana je u oba mesta bila odlična. Često čujem od prijatelja kako kukaju da u Turskoj “nema dovoljno mesa”, ali ja to nisam primetila. Švedski sto u hotelima je prebogat, mesa ima sasvim dovoljno, salata i jela od povrća ima više nego što možete da zamislite. O slatkišima da ne govorim, sve znamo Uostalom, da li vam je zaista potrebna velika količina mesa na +40 stepeni? Mislim da je kuhinja sasvim u skladu sa podnebljem, temperaturom i načinom života. Pored toga, uvek možete da uzmete kebab na ulici ako se uželite.

Marmaris ili Alanja, šta vi mislite?

The post Marmaris ili Alanja – prednosti, razlike, utisci appeared first on Utisci sa putovanja.

Usled raznih životnih okolnosti tada aktuelnih, taj odlazak u Istanbul odigrao se krajem jula meseca. Možda malo nezgodno vreme za obilazak tog grada, pomislićete sigurno jer sam i ja mislila šta ću tamo da radim po vrućini, ali sad kad se setim prijatnog vetra sa Bosfora koji se neprekidno osećao i ublažavao letnje dane, shvatam da je Istanbul kao letnja destinacija sasvim OK.

U to vreme nije bilo puno opcija za avio-karte, pa smo išli JAT-om, a transfer do hotela nam je ponudio sam hotel jer smo ostajali 5 noćenja. Za povratak na aerodrom nije teško naći prevoz jer imate mini turističke agencije na svakom koraku koje uvek vidno istaknu natpis “Airport Transfers”. Tako da možete u nekoj od agencija da uplatite i oni će doći ispred hotela po vas i voziti direktno na aerodrom. Tako smo mi uradili, druga opcija je da koristite neke od organizovanih shuttle buseva ili metro liniju (više info u nastavku, na linkovima do aerodroma).

Sada postoji više avio kompanija sa kojima možete do tamo, pored Air Serbia, možete kompanijom Turkish Airlines i low-cost kompanijom Pegasus. Imajte u vidu samo da Pegasus leti na aerodrom Sabiha Gokcen koji je malo udaljeniji od centra grada (nalazi se na azijskoj strani), dok prethodne dve kompanije lete na aerodrom Kemal Ataturk. Opcije transfera sa i do aerodroma imate na linku datih aerodroma.

Gde se smestiti?

Bili smo smešteni u hotelu Maywood koji se nalazi na odličnoj lokaciji, samo 7 minuta peške od Topkapi palate. Veoma je elegantno sređen, renoviran, čist, doručak je dobar i nije buka uveče. Nije jeftin, cene soba se kreću do 90-100 EUR po noćenju (aktuelne cene sa Booking.com). Sada ne mogu da se setim koliko smo plaćali sobu te 2009. godine, ali skoro sam sigurna da nismo ovoliko mnogo, možda je hotel poskupeo u međuvremenu.

Kada tražite smeštaj u Istanbulu, prvo bi trebalo da odlučite u kom delu grada želite da se smestite: da li želite u delu gde su istorijske znamenitosti (koji se zove Sultanahmet) ili u modernijem delu (oko trga Taksim). Možete i da se smestite na azijskoj strani ako želite (ili u nekim od modernijih naselja severno od Taksima), ali pošto tamo nisam bila, nemam iskustva o tome koliko vam vremena treba da se dođe do svih znamenitosti odatle. Ako ste smešteni u istorijskom delu, onda ćete sve znamenitosti lako i peške obići, a ako želite da vam noćni život bude nadohvat ruke, kao i da vam tržni centri budu bliži, onda je bolji deo oko trga Taksim.

Najupečatljiviji utisci iz Istanbula:

Šetnja preko Galata mosta – dok leti šetate preko mosta, sve vreme osećate miris pržene ribe koji dopire iz restorana ispod mosta. Svuda oko vas je gomila galebova, ribara, veliki je žamor i vetar stalno pirka. Preko mosta možete i tramvajem, ali je peške baš lep doživljaj. Kada pređete na drugu stranu, možete mini-žičarom do početka ulice Ištiklal (glavna pešačka zona) ili možete peške kroz uske ulice i uzbrdo.

Ulica Ištiklal – ova ulica je njihova “Knez Mihailova”. Ako ste se popeli mini-žičarom doći ćete na njen početak, a na drugom kraju se nalazi trg Taksim. Živo je i danju i noću. Ima jako puno prodavnica, restorana, a duž ulice ide i mini crveni tramvaj. Stalno sam se vraćala da šetam tom ulicom jer tu vidite i ulične prodavce i animatore, možete puno da kupujete, da odmorite uz piće i hranu.

Obilazak palate Topkapi – sećam se kako smo kupili ulaznice i uz njih dobili audio vodič i to je bilo sasvim dovoljno da znamo kuda idemo i šta gledamo. Palata je zaista veličanstvena i prostrana, ima predivna dvorišta, velike odaje (sada imamo malo bolju ideju šta nas tamo čeka zbog serija, tada je baš bilo iznenađenje). Pogled na grad i na Bosfor sa balkona ove palate je prosto spektakularan i nezaboravan. Možete i da obiđete harem (posebna ulaznica se kupuje), zatim i odaje sa nakitom (tu je zabranjeno fotografisanje) ili samo da šetate ogromnim dvorištima. Možete i da hodate bosi po kamenju po kojem su i sultani hodali kako bi masirali stopala.

Obilazak palate Domabahče –  ovu palatu iz 19. veka koristili su kao administrativni centar u kasnijem periodu Otomanskog carstva i poslednji sultan carstva je tu stanovao (napustili su Topkapi i ovo je postala glavna palata). Unutra nije dozvoljeno fotografisanje, tako da nemam ni jednu sliku odatle, ali se sećam impozantnih lustera, bogatstva i raskoši i potpuno drugačijeg “šmeka” u odnosu na Tokapi. Oseća se taj iskorak ka evropskom stilu, odnosno evropskoj arhitekturi palata. Modernija je i nalazi se odmah uz more, direktno na Bosforu, sa evropske strane. Redovi za ulaz su bili ogromni, moram priznati da sam opet isekla red na kvarno i ušla ranije Don’t judge

Aja Sofija i Plava džamija – verovatno ćete ovde prvo otići. Nekadašnja hrišćanska crkva, zatim pretvorena u džamiju, a od 1935. godine u muzej, Aja Sofija je jedna od najvećih i najprepoznatljivijih znamenitosti grada. Ulaz se plaća oko 10 EUR, karte kupujete kod ulaza. Unutra ćete videti ostatke vizantijskih mozaika, kao i naknadno dodata islamska obeležja. Direktno naspram nje, nalazi se Plava džamija. Imajte u vidu da žene moraju da imaju maramu kada ulaze u džamiju i pazite da ne dođete u vreme molitve jer nećete moći da uđete (na ulazu u džamiju stoji raspored). Ulaz se ne plaća.

Galata toranj – Ovaj grad jednostavno morate da vidite odozgo da biste bolje sagledali njegovu veličinu i grandioznost. Kameni Galata toranj sa kupastim vrhom je pravo mesto! Napravili su ga Đenovljani 1348. godine jer su na tom mestu imali svoju koloniju koja se zvala Galata. Panoramska terasa će biti prepuna turista koji idu u krug i fotografišu grad u svim pravcima. Najbolje da dođete u sumrak i da uhvatite zalazak sunca sa tog mesta. Postoji lift koji ide skoro do vrha, a jedan manji deo se ide stepenicama. Ulaz se plaća oko 4 EUR. Takođe postoji i restoran na vrhu.

Cisterna Bazilika – ova antička podzemna cisterna napravljena 532 godine naše ere, koja je nekada snabdevala vodom centar vizantijskog Carigrada ima prepoznatljive stubove nosače i jednu veoma čudnu i nekako pomalu mističnu atmosferu. Kada siđete dole do prostorije, mračno je sa crvenkastim odsjajima, voda se i dalje nalazi između stubova i ima čak i ribica. Obilazite tako što hodate po uzdignutim drvenim platformama i osećate vlagu svuda okolo. Najpoznatiji stub je sa likom obrnute glave Meduze. Nalazi se preko puta Plave džamije, ulaz se plaća oko 7 EUR.

Sveži sokovi na ulici – kada budete umorni od obilazaka i šetnje – obavezno probajte neki od sveže ceđenih sokova koji se prodaju na mini-štandovima širom grada. Vratiće vam energiju bolje od bilo koje kafe ili nekih veštačkih pića i šećera. Sami birate voće, cedi vam na licu mesta, odlično je za osveženje, posebno u avgustu.

Kupovina na Grand Bazaru i egipatskom bazaru (pijaci začina) – Grand bazar će za neke možda biti “too much” jer zauzima zaista ogroman prostor, sa svim prodavcima morate da se cenkate, prepuno je turista, velika je gužva, svi nešto komentarišu, pitaju, ćaskaju, neki sede i piju čaj dok posmatraju prolaznike, drugi stalno žure i dovikuju se…Lepo je videti i prošetati i makar na kratko biti deo te atmosfere, ali dobro je i da znate šta vam treba i šta biste kupili tu, posebno da znate koje su cene tih istih stvari u radnjama sa fiksnim cenama. Zašto?

Zato što se sećam kako sam se pola sata cenkala za neke suvenire (što je zaista iscrpljujući proces i dosta vremena se potroši), da bih posle u prodavnicama sa fiksnim cenama videla istu tu stvar po toj ceni koju sam ja dobila posle pola sata “uspešnog” cenkanja i natezanja. Onda sam shvatila da se u stvari ne cenkate da biste stvarno spustili cenu i nešto uštedeli nego da biste sprečili da vam neko naplati duplo više od normalnog. Na kraju sam veliki broj suvenira i kupila u tim radnjama sa fiksnim cenama jer sam tako sebi sačuvala živce i vreme.

Ljubitelji nakita, posebno zlata mogu svašta da nađu, a ako imate neko staro ili lomljeno zlato možete tamo da ga prodate (cena bi trebalo da bude i dalje viša nego kod nas). Ja sam isto tako prodala neko svoje lomljeno zlato, ali se sada ne sećam kolika je bila razlika po gramu u odnosu na Srbiju. U svakom slučaju je bilo tada povoljnije, ali sada ako idete proverite cene (pa i meni javite). Takođe ima puno prodavnica sa kožnim jaknama i torbama, kaiševima i sl. i naći ćete puno prodavaca koji tečno govore srpski. Zato pazite šta komentarišete i kako, da ne biste kao ja naglas komentarisali “Ovaj hoće da nas zezne” – prodavac je sve vreme pričao na engleskom da bi nam tek na kraju rekao da dobro zna srpski!

Egipatski bazar ili bazar začina je mnogo manji i prijatniji za kupovinu. Tu sam kupila ratluke, začine i čajeve. Ima toliko vrsta čajeva, svi su na meru, sećam se da sam kupila mešavinu ruže i hibiskusa i da je imao neverovatnu boju i miris. Sušeni komadići voća, cvetovi, biljke, sve ćete to naći u čaju po svom izboru. Odlični su i za poklon.

Kupovina u tržnom centru Cevahir – ovaj tržni centar je ogroman i prostire se na 6 spratova, tako da odvojite makar pola dana. Može da se nađe puno garderobe po povoljnim cenama, posebno turskih robnih marki. Sećam se kako sam videla da je bilo i lepih kožnih čizama po veoma povoljnim cenama, ali da nigde nije bilo broja 41! Kada sam ih pitala kako je moguće da stvari možete da kupite u raznim veličinama, a cipele samo do broja 40 (za žene), rekli su mi nešto kao “Pa znate, Turkinje su male žene, ne nose 41″. Ako se nešto promenilo od tada, javite mi pa da idem opet

Brza hrana na ulici i fantastični slatkiši – kebab, torte, baklave – kao što možete da pretpostavite, totalni šećerni udar. Ubedljivo najjače i najslađe su one male baklave sa pistaćima, zelene boje. I naravno preukusne. Mnogi nisu zadovoljni turskom kuhinjom jer smatraju da ima premalo mesa, ali ja nisam imala takav utisak. Naravno da im jela ne sadrže tako puno mesa kao u našim restoranima, ali imaju sasvim dovoljno, posebno kad je napolju vrućina i zaista nije ni vreme za teška i masna jela. Povrće je svuda bilo lepo spremljeno, salate su raznovrsne i hrana vam je naravno dobro poznata.

Vožnja brodićem po Bosforu – isto kao što bi grad trebalo videti odozgo, tako bi ga trebalo videti i sa vode. Vožnja brodićem traje oko sat vremena i pruža detaljniji uvid u obalu grada, prolazićete ispod mosta koji spaja evropski i azijski deo i videćete predivne kuće bogatijih stanovnika Istanbula na samoj obali.

Bezbednost je generalno dobra, nikakvih neprijatnosti u smislu krađa nije bilo – jedina neprijatnost dogodila se sa taksistom kada je pokušao da nas prevari i da nas ubedi da smo mu dali novčanicu manjeg apoena. Izgleda da neki od njih misle kako mi stranci ne razlikujemo njihove novčanice, pa je pokušao da nas prevari da mu damo još novca (a on je taj koji je trebao da vrati veliki kusur).

On je jednostavno uzeo moju novčanicu, nekako je na brzinu stavio u prednji džep (koji mi sa zadnjeg sedišta nismo videli) i izvadio u sekundi drugu novčanicu iste boje, počevši da nas ubeđuje kako smo mu malo dali. Pošto sam tačno znala koliko sam dala (a i za ovu vrstu prevare sam čitala već na forumima), nisam htela da odustanem i čekala sam da mi vrati kusur. Na kraju mi je vratio koliko je trebalo. Tako da imajte to u vidu i uvek pokažite da tačno znate koliko ste dali novca.

Istanbul zaista ostavlja jak utisak i pravi je grad za aktivan odmor. Pogled sa Galata mosta na Bosfor vredi milion dolara. Doživite ga makar jednom!

The post Vetar sa Bosfora u Istanbulu appeared first on Utisci sa putovanja.