Ne slažem se s tim ni malo, a u nastavku ću vam reći i zašto.

Kako doneti odluku

Ako nikada niste putovali sami, u potpunosti razumem da je teško doneti odluku da baš putovanje na more bude vaše prvo solo putovanje. Odlazak na more je, makar za većinu nas, često asocijacija na veliku grupu prijatelja koja se super provodi, zaljubljene parove koji šetaju bosi po plaži ili fantastičnu zabavu sa najboljom drugaricom/drugom. Koja god da je varijanta, najčešće uključuje još nekoga tu uz vas.

A onda odjednom – ti ljudi otkazuju planove, život vam se svima promenio, niste više bliski kao nekada i dok se okreneš – nemaš s kim na more. To je sasvim normalno i dešava nam se svima.

Moj prethodni tekst o samostalnom putovanju može vam pomoći da donesete tu prelomnu odluku. Imala sam i ja ista ova pitanja u glavi kada sam počinjala da putujem sama – hoće li mi biti dosadno, da li ću biti bezbedna, da li će mi biti bedak što neke lepe momente neću imati s kim da podelim? Verujte mi da vas ta pitanja muče samo dok ne krenete na put. Kada jednom dođete tamo, shvatite koliko ste se nepotrebno nervirali.

Moje iskustvo sa prethodnih samostalnih putovanja u Beč, Barselonu i na turu Kenija/Tanzanija/Zanzibar pokazalo je sledeće:

• društvo ćete naći, ako to i želite (u nastavku ću vam reći kako)
• nećete uopšte biti sami (odnosno, bićete sami koliko vi želite, a mnogo manje nego što mislite)
• nove ljude ćete mnogo lakše upoznati nego da ste sa nekim krenuli na put (i ovo ću detaljnije objasniti)

Lizi i ja samo se upoznale preko Couchsurfinga pre skoro dve godine. Družimo se i dalje:

Uvek sam smatrala da je bolje ići sam nego u lošem društvu. A najgore je kada na samom putovanju shvatiš da ti društvo ne prija, a imate još 10 dana da provedete zajedno. “Znaš, imam neku drugaricu, malo me nervira, ali ću ići s njom, da ne idem sama”- ne radite to. Ako vas nervira na kafi u Beogradu, nerviraće vas 10x više kada ste na moru 24 časa zajedno. Pod terminom “loše društvo” podrazumevam osobe koje vam ne prijaju, iz bilo kog razloga. To naravno ne znači da su ti ljudi loši sami po sebi, već vam jednostavno njihovo prisustvo ne odgovara i ne prija vam njihova energija, iscrpljuju vas, boli vas glava od njih i njihovih priča. Nemate nikakvu obavezu da provodite svoje letovanje sa takvim ljudima.

Vremenom, ovo mi je postalo glavno merilo za druženje sa nekim – kako se osećam dok sam sa tobom?

Zašto biste sebe maltretirali, samo iz straha da ćete možda biti sami? Ajde ovako da gledamo: s jedne strane, znaš 100% da ti ta osoba ne prija i da će te samo nervirati na moru, a s druge strane imaš ceo jedan svet novih ljudi koje možeš da upoznaš na novom mestu, s kojima možeš da provedeš divne dane i da te jedan korak deli od svih njih. Koju stranu biraš?

Ako kreneš sama, imaš svu slobodu da biraš ljude s kojima ćeš provoditi dane. Ne postoji taj užasni osećaj obaveze koji većina nas ima, a to je “krenule smo zajedno, pa sad moramo svuda zajedno”. Iako u stvari ne želimo da smo ovde zajedno. Ljude upoznaješ spontano, osetiš ko ti prija i brzo nađeš društvo za sve aktivnosti.

Iskustvo mi govori da kada sam putovala sama, upoznala sam više ljudi. Zašto je to tako – kada krenete u većoj grupi, mini grupi prijatelja ili samo sa jednom osobom (dečkom, drugaricom, sestrom i sl) nekako ste usmereniji na tu osobu i držite se zajedno. Čak i kada je jedna od vas otvorenija za druženje i za upoznavanje novih ljudi, najčešće ostali saputnici baš i nisu ili “hejtuju” te nove ljude koje ste upoznali. Takođe, kada ste sami, jednostavno ste otvoreniji za upoznavanje i činite taj dodatni korak, taj dodatni napor da biste nekoga upoznali, a to ne biste radili da je neko već tu sa vama.

Kako naći društvo?

Couchsurfing – Pisala sam već o sajtu Couchsurfing koji vam omogućava da se povežete da ljudima koji žive u nekom mestu i sa drugim putnicima koji ga posećuju. Aktvirajte se tu. Postavite na “wall” tog mesta poruku – Ćao, ja sam ta i ta, dolazim u vaše mesto, zanima me to i to, hajdemo na kafu”. Vidite ko će se javiti, pogledajte i vi profile i sami pošaljite nekome poruku. Ako vam je bezbednost problem, prvo se sa svim tim ljudima nađite danju, na javnom mestu, u kafiću prepunom ljudi, pa onda vidite ko su i da li biste se ponovo videli sa njima. Ako su ljudi OK, sami će vas upoznati sa svojim prijateljima, voditi na razna zanimljiva mesta i za čas ćete se naći na lepi mestima sa zanimljivim ljudima Neki će vam i pevati čuvene pesme iz Napulja, usred noći, na pustim ulicama Sicilije Što biste to propustili?

Hosteli – hosteli su odlično rešenje kada putujete sami. U prethodnim tekstovima o hostelima, gde sam navodila upravo razloge zbog kojih ih preporučujem, kao i savete kako da odaberete pravi, naći ćete puno korisnih informacija i fotografija. Ako ste u hostelu, u višekrevetnoj sobi – nema šanse da ne nađete društvo. Tako je meni bilo u Barseloni. Ljudi iz celog sveta su vam tu na dohvat ruke – na doručku, u lobiju, u baru. I svi su putnici, raspoloženi za druženje. U hostelima nećete naći ljudi kojima ne prija taj društveni momenat i socijalizacija sa drugima. Spontano započnite razgovor ili prihvatite nečiju inicijativu za opušteno ćaskanje u lobiju hotela. Pitajte za savete, preporuke, iskustva o tom mestu, putnička iskustva i videćete dalje kako će razgovor teći.

Evo mojih cimerki iz hostela u Barseloni:

AirBnB – iznajmljivanjem stana ili sobe od lokalaca automatski dobijate makar jedan lokalni kontakt. Ako iznajmite sobu, najčeće će vlasnik stana tu i živeti, pa ako je raspoložen, može da vas izvede na svoja omiljena mesta. Druga opcija je da stan delite sa drugim putnicima, čime dobijate zanimljive cimere i možete i sa njima da se organizujete za druženja.

Grupna putovanja u “rizične” zemlje – Ako biste da putujete sami, u neke daleke zemlje koje važe za manje bezbedne (bez obzira koliko je to realno opravdano ili ne) – uvek možete da se priključite nekoj od organizovanih grupa. Tu ne mislim samo na agencije. Možete ih naći i preko Facebook-a, foruma i sajtova, Kluba Putnika i sl. Tako ćete sebi ispuniti želju da posetite destinaciju snova, a imate društvo u okviru grupe. Ako vam je osećaj pripadanja grupi bitan, ovde ćete ga imati i nećete se osećati nebezbedno. Grupna putovanja su, po mom mišljenu, uvek mač sa dve oštrice jer se vraćamo na ono o čemu sam vam pričala iznad – ne birate vi društvo prema sopstvenom senzibilitetu, već ste “osuđeni” na ljude koji su se prijavili za to putovanje. A kako se ko snalazi u takvim zatvorenim grupama je individualno i moram priznati meni veoma zanimljivo za posmatranje.

Naša grupa sa putovanja u Afriku. Foto: Ljubče

FB grupe i društvene mreže – Za sve devojke koje putuju same, mogu da preporučim FB grupu Travelettes. Ovde možete postavljati pitanja, zatražiti savet i naravno dati savet i jednostavno reći da dolazite u neko mesto i da vam treba društvo. Dugo sam član ove grupe i vidim sa koliko volje i pozitivne energije se devojke međusobno pomažu i rado se nalaze i upoznaju. Ako želite da se priključite grupi na srpskom/hr jeziku, onda pogledajte grupu Savjetnik za putovanja.

Šta ako ste zatvoreniji, introvertni tip?

Uprkos komentarima ljudi “Šta ćeš sama kao luda Nasta” – tvrdim da se na solo putovanja najlakše odlučuju ljudi koji su dovoljno zreli, stabilni i otvoreni za druge, odnosno ekstrovertni. Upravo zato što su takvi, shvataju da će se na putovanjima snaći, povezati i spremiji su na razne situacije koje ih mogu zadesiti. To nisu ljudi koji nemaju s kim da se druže pa lutaju sami svetom – naprotiv, to su ljudi koji biraju da na putovanje odu sami jer je želja za putovanjem jača od svih strahova.

Nismo svi isti i to čini svet lepšim.

Najveći strah i opiranje za solo putovanja primećujem kod ljudi koji su zatvoreniji. Koji su nisu spremni da izađu iz malog i intimnog kruga prijatelja. Nisu spremni da započinju razgovor sa nepoznatim ljudima, neprijatno im je, muči ih strah od odbijanja i ko zna šta sve još. I to je OK, to su oni i ne treba da se muče. Ima i za njih rešenja:

• idite na “poznat teren” – možda ste ranije putovali sa društvom/roditeljima u neko mesto i sada znate otprilike kako je tamo i šta možete da očekujete. Možda vas tamo neko poznaje, imate lokalni kontakt, imate rodbinu/prijatelje – tu je strah od nepoznatog mnogo manji, a ostvarili ste svoj cilj – otišli ste na more!
• zamolite prijatelje da vas povežu sa nekim ko aktivno putuje – poznajem veliki broj ljudi kojima znači da u grupi imaju “nekoga koga poznaju” – ako čujete od prijatelja da neko njihov negde putuje u nekoj organizovanoj grupi/ili samostalno, a želi da se druži, razmislite o priključivanju. Tu ćete već imati “nekoga proverenog” i opet se taj strah od nepoznatog smanjuje. Možete da se upoznate pre polaska i da jedno drugom “čuvate leđa” na tom putovanju, ako će vam tako biti lakše. Ovde ne mislim na provodadžisanje!
• zamolite prijatelje da vam daju svoj lokalni kontakt – ako su vaši prijatelji već negde putovali i imaju lokalni kontakt – zamolite ih da vas spoje. To neka budu proverene osobe koje su spremne da vam pomognu u novom mestu i koje bi htele da vam prave društvo, izvedu na kafu, prošetaju sa vama i slično. Tako neće biti usamljeni, a izbeći ćete taj korak početnog upoznavanja potpuno nepoznatih ljudi koji vam je verovatno neprijatan.

I, gde ćete na more?

Napomena: iako je tekst pisan tako da ohrabri što više devojaka da krenu same na more, svi ovi saveti u potpunosti važe i za momke. Dat je ženski ugao jer, kako se meni čini, devojke se teže odlučuju na ovaj korak. Momci, ako imate pitanja ili želite da podelite svoje iskustvo, tu smo i za vas!

Na naslovnoj fotografiji nalazi se plaža Matala, na Kritu.

Komentari su tu za sva vaša pitanja i iskustva. Podelite ih sa nama.

The post Sama na more – da li ne? appeared first on Utisci sa putovanja.

Druga situacija: kada sam prvi put bila u Beču, išla sam preko agencije i sećam se dve devojke u grupi koje bukvalno ništa o gradu nisu znale. Ni gde su došle, ni zašto. Išle su samo tamo gde vodič kaže, pile kafu tamo gde im se kaže da sednu, bez želje da se malo zađe u neku sporednu ulicu, da se malo vidi, istraži, doživi. Šta je ovim devojkama? Zašto su došle ako ne znaju gde su došle, zar ih ništa ne zanima, razmišljala sam tada i komentarisala sa svojim saputnicima. Imala sam utisak da puno toga propuštaju.

Teror moranja

Sada, sa svoje 34 godine, koliko imam u ovom trenutku, uopšte ne razmišljam više ovako. Nešto se promenilo. Možda usled više putničkog iskustva, više doživljaja, više situacija sa putovanja koje vas promene, nateraju da se zamislite, da razmislite i preispitate neka uverenja i stavove. Valjda je to znak sazrevanja.

Same reči “moram” i “moraš” počele su da mi smetaju. Iako veliki broj naslova, posebno kod travel blogova sadrži te reči, npr. “Top 10 must-see sights of Rome”, valjda zbog lakše pretrage ili zbog trendova, počela sam da ih izbegavam. Da, imam ih i ja u nekim ranijim tekstovima. Uglavnom zato što mi se nešto toliko dopalo, oduševilo, nešto me toliko obradovalo, da ljudima kažem “moraš”, u stvari želeći da kažem “preporučujem ti jer sam ja bila oduševljena, pa pretpostavljam da ćeš i ti”.

E, u tom grmu leži zec. Evo šta hoću da kažem:

1. Nismo svi isti i ne zanimaju nas iste stvari. Pokušajte da ne namećete drugima stvari koje vas veoma zanimaju, jer njih možda zanima nešto sasvim drugo i to je OK.

Ovo bi trebalo sebi ponavljati svakoga dana i može se odnositi na razne životne izbore, ne samo na putovanja. Čim ovako počnete da razmišljate, osećaćete se rasterećenije. Svakoga dana donosimo veliki broj odluka, pa tako i na putovanjima – od plana koji pravimo kod kuće, do stanja na terenu kada stignemo u novi grad, plan se najčešće promeni silom prilika.  I šta sad? Da li je to strašno? Nije.

2. Pokušajte da prekinete taj teror moranja, bilo da ga sami sebi namećete ili da ste vi upravo osoba koja ga nameće drugima. Osećaj moranja stvara pritisak koji vas sprečava da uživate i dovodi do osećaja krivice u slučaju neispunjavanja imaginarnog cilja.

Teško je reći šta je gore – da li taj osećaj “moram ovo da stignem da vidim, moram pa svi su rekli da je to obavezno” ili osećaj neke krivice kada se susretnete sa osuđivačkim pogledima drugih ljudi koji razmišljaju kao ja nekada i šokiraju se na svako vaše “nisam tamo bila”.

3. Znate kako kažu da “You can never know a person unless you step in his shoes and walk a mile in them”. O tome se radi.

Šta ako su one dve prijateljice sa početka teksta došle u Beč samo da se odmore? Možda su drugarice koje se nisu videle dugo i nije ih briga gde su, samo im je važno da su zajedno? Šta ako se neka od njih možda oporavlja od raskida i ništa je ne zanima jer jednostavno nije raspoložena? Šta ako je moja prijateljica inače planirala da uđe u taj Koloseum, ali možda nije imala više novca, a neprijatno joj je da to kaže? Ili je planirala, ali je padala kiša, bila je gladna i umorna i na licu mesta promenila svoju odluku? Imamo li prava da dižemo obrve na tuđe odluke? Posebno kada ne znamo njihov uzrok i pozadinu.

4. Apsolutno ništa ne morate – jer sve što vidite i uradite na putovanju je PODJEDNAKO VREDNO.

Da, sve je vredno. Sve što doživite je uspomena i utisak sa putovanja. Šta vas čini srećnim na putovanju? Jesu li to ljudi? Hrana i restorani? Crkve? Parkovi? Noćni život? Arheološke znamenitosti? Muzeji i galerije? Kupovina? Šetnja?

Vredno je i samo da odete u taj Rim i po ceo dan sedite na njihovim divnim trgovima i jedete pastu, pijete espresso i uživate u sladoledu. Vredno je jer ste ljubitelj hrane i gurman, zbog toga ste i došli i možete bez osećaja krivice da ni ne znate gde je Vatikan – vi ste došli tu zbog sebe i zbog svojih strasti, ne zbog “sveta”. Svet će svakako uvek imati nešto da kaže. Imaćete jedno fantastično gurmansko i gastro iskustvo, zar je to malo? Da li je to lice Rima manje vredno od parkova, crkava, arheoloških nalazišta? Nije. Sva lica jednog grada su podjednako vredna jer su autentična i samo njegova.

Pronađite ono lice u koje ćete se zaljubiti. Ostalima slobodno prepustite druga.

 Sve fotografije u tekstu su načinjene na prethodnim putovanjima: naslovna – Atina, zatim Rim i Zanzibar.

The post Da li na putovanju moramo da vidimo sve što je “must-see”? appeared first on Utisci sa putovanja.

Odakle mi ova ideja?

Pre par nedelja, čitala sam intervju hrvatskog blogera Hrvoja Ivančića čija putovanja i avanture redovno pratim preko njegovog bloga i FB stranice i kada ga je novinar pitao – Šta biste savetovali drugim putnicima, on je odgovorio –  Ne dajem savete.

Moja prva misao bila je – Zbog čega ovako iskusan putnik ne daje savete? Toliko toga je video i doživeo, njegovi saveti bi bili dragoceni.

Počela sam i ja da razmišljam intenzivno na ovu temu. Da li bi trebalo davati savete o putovanjima? I od koga primati savete?

Putnici iz fotelje

Kao po nekom nepisanom pravilu, najbučniji i najuporniji u davanju saveta su oni koji nigde ne putuju, a sve znaju jer su tako videli na TV-u ili su tako pročitali na Internetu. A ako je tako na TV-u, nema šanse da je drugačije u realnosti, zar ne?

Ja ih zovem “putnici iz fotelje”. Lako ćete ih prepoznati jer su puni nekih “saveta” koji su u stvari “opšta mesta” tipa “Italijani su bučni” i predloga šta bi vi trebalo da radite jer “tako kaže od komšinice sestra pa njena svekrva”. Njima su sto puta prepričane priče nepoznatih ljudi relevantan izvor informacija, koliko god meni to bilo neverovatno. Tako sam čula, znači tako je sigurno tamo, nemam šta da idem – njihova je glavna uzrečica i moto. Moram priznati da su me jedno vreme nervirali ti ljudi, a sada ih samo sažaljevam jer celog svog života svet gledaju tuđim očima.

Bliski prijatelji, braća/sestre i roditelji

Rekla bih da je ova kategorija mač sa dve oštrice ili hod po tankom ledu. Da li bi trebalo da slušamo nečije savete samo zato što su nam prijatelji/roditelji/braća i sestre pa nam sve to govore iz “najbolje namere”?

Prijatelji i braća/sestre nam mogu dati korisne savete i praktične informacije, ali uvek imajte u vidu da, iako idete na primer u isti grad, svako putovanje je različito i da je svaka impresija drugačija, lična i da zavisi od milion i jednog faktora. Možda je vašim prijateljima bilo negde super jer im je bilo lepo vreme i videli su sve što su želeli, a vama je padala kiša, uhvatio vas grip, posvađali ste sa saputnicima i sve vam je propalo. Ili obrnuto.

Često čujem ljude oko sebe koji kažu –  E mislila sam tamo da idem, ali bila je moja drugarica i rekla mi je da je tamo tako i ovako i sad neću ni ja da idem. Nemojte da odustajete od putovanja samo na osnovu komentara bliskih ljudi. Koliko god da su vam bliski, pa makar bili brat ili sestra, vi ste i dalje dve različite osobe, sa različitim interesovanjima, pogledima na svet i različitom energijom. Možda vama baš legne taj neki grad koji se njima nije dopao. Saslušajte iskustvo, pokupite par trikova i utisaka i to je sve. Ako vam se negde ide – idite!

Roditelji vam mogu davati savete tipa Nemoj da plivaš u duboko, nisam te ja rodila da te pojede ajkula kao što ja čujem svake godine pred polazak na more i uvek se ismejem slatko. Tu su naravno i saveti “ponesi nešto dugih rukava, ako noću bude hladno” i slično, znamo svi već tu proceduru i lekciju koju slušamo pred svako putovanje. Rekla bih da su ovi saveti, iako dati iz najbolje namere, u ovim godinama potpuno beskorisni. Nema svrhe pričati isto nekome ko putuje možda prvi put na more bez roditelja u 15-16 godina i nekome ko ima 30+ i već ima bogato putničko iskustvo iza sebe. Samo da to još i roditelji shvate.

Najpametnije i najkorisnije što bi svi stariji mogli da kažu deci, unučićima i članovima šire familije, ako već žele da daju svete bilo bi – Lep provod i ako ti nešto zatreba – tu smo za tebe. Na taj način putnik dobija krila i vetar u leđa, a zna da ima podršku u bilo kom trenutku, koja je tu, ali ne meša se u samo putovanje.

Koga onda da slušate?

Sebe. Samo sebe. Ako vas negde vuče da putujete, organizujte se i idite. Kako ide ona rečenica Stiva Džobsa: Nemoj dozvoliti da buka tuđih mišljenja utiša tvoj unutrašnji glas.

Od nas koji pišemo blogove, od korisnika raznih putničkih foruma, portala i drugih svetskih putnika možete čuti ono što je dragoceno – a to je iskustvo iz prve ruke i lični utisak. To iskoristite da biste saznali nešto više i bolje se pripremili, ali nikako ne pretpostavljate da će i vama biti baš tako. Koga kod da slušate ili čitate, napravite razliku između korisnih, praktičnih informacija i subjektivnog doživljaja.

Sve što je korisno, praktično, informativno i realno iskustvo dobro upamtite i nešto od toga primenite na svom putovanju, a subjektivni doživljaj saslušajte, ali se ne vezujte za njega.

Možda će vama biti sto puta bolje ili ćete se smoriti i razočarati u neki grad. Čak i da se to desi, pa šta? Bili ste, videli ste, sad znate. I loše iskustvo je značajno jer vas upravo ono jača kao ličnost.

Sada mi je malo jasnije zašto je Hrvoje rekao da ne daje savete. Verovatno baš zato što je video svašta, prošao i doživeo nezamislivo više od prosečnog turiste, zna da je svaki put drugačiji i da nema istih utisaka sa putovanja, avantura, impresija, priča.

Upravo zbog toga, najbolji i jedini savet koji bi trebalo drugima da dajemo je – idi i vidi svojim očima.

Šta mislite i koga vi slušate?

The post Da li davati i slušati savete o putovanjima? appeared first on Utisci sa putovanja.

Moj gost je Nena Todorović-Šlocer, iskusni stručnjak za avio karte i postavila sam joj par pitanja kako bismo razjasnili neke nedoumice. Evo i njenih odgovora:

1.  Da li savetujete kupovinu avio karata preko pretraživača ili direktno na sajtu avio kompanije? I u čemu je razlika?

Da biste sebi obezbedili najpovoljniju cenu avio karte obavezno pogledajte neke od pretraživača koji obuhvataju mogućnost traženja najbolje tarife kod klasičnih avio kompanija, kao i kod niskobudžetnih avio kompanija (ovakvu mogućnost nemaju svi pretraživači).

Jedan od takvih (mada ne i jedini) je Edreams.

Traženje dobre cene na sajtovima avio kompanija predstavlja nepotrebno gubljenje vremena jer je broj kompanija veliki i pretraživanje bi bilo veliki posao.

Ima još jedna caka. Ako je  izbor “pao” na neku od kompanija Lufthansa, Swiss, Austrian Airlines ili Brussels Airlines onda ćete povoljnije proći (za tačno 16 EUR) ako kartu kupite direktno na sajtu ovih kompanija.

I još nešto, ako niste iskusni u ovome, za početak se obratite iskusnoj osobi (bezbroj je primera grešaka kod kupovine karata preko sajtova kod neiskusnih putnika).

2. Možete li da nam navedete neke od tih grešaka prilikom kupovine avio karata?

Tu se misli na grešku da se recimo kupi karta, ali ne i prtljag (kako da dodate prtljag detaljno sam objasnila ovde), da se recimo zaboravi da se čekira i odštampa boarding pass i slično. Ovde mislimo na low-cost kompanije kod kojih se čekiranje na aerodromu dodatno plaća, tako da uvek savetujemo čekiranje online.

Takođe, trebalo bi obratiti pažnju po kojoj tarifi se kupuje avio karta. Na primer, ako kupite po jeftinijoj tarifi neće postojati mogućnost refundacije i slično. Obavezno pročitajte uslove kupovine karte po određenoj tarifi.

Isto tako može biti pogrešno upisano ime i prezime, to uvek proverite. Takođe, ako negde presedate, obavezno proverite gde presedate i da li vam treba tranzitna viza za tu zemlju. Na primer, dešavalo se da klijent kupi kartu do Amerike sa presedanjem u Kanadi, a da pritom ni ne zna da mu treba tranzitna viza za Kanadu.

3. Koje pretraživače avio karata koristite?

Koristim sledeće: www.edreams.com?utm_source=rss&utm_medium=rss  www.kayak.com?utm_source=rss&utm_medium=rss   momondo.com  skyscanner.com

4. Prema Vašem iskustvu, koliko ranije bi trebalo da se kupe karte?

Cene karata i ponuđene promocije najviše zavise od perioda putovanja. Npr. uzaludno je nadati se promociji tokom letnjeg perioda, Božića-Nove godine ili Uskrsa. Za ove periode putovanja kupujte karte što ranije.

Ako se radi o nekom drugom periodu u toku godine, tu već možete da naletite na razne pogodnosti, nije loše prijaviti se na newsletter kod avio kompanija koje će vam onda slati razne promocije.

Hvala Neni što je izdvojila vreme da odgovori na pitanja. Ako imate neku nedoumicu, možete je navesti u komentarima i dobićete stručan odgovor. Nenu možete direktno kontaktirati preko sajta Bookiraj.com.

The post Avio karte – stručnjak odgovara na vaša pitanja appeared first on Utisci sa putovanja.

Da li ću odmah videti da li je kofer (čekirani prtljag) uključen u cenu karte?

Ako nije uključen, kako da ga dodam?

Odgovor na ovo pitanje našla sam kada su moji prijatelji kupili avio karte preko Expedia sajta i dobili potvrdu na mail, ali nisu bili sigurni da imaju uključen kofer. Onda smo zajedno gledali i istraživali i došli do odgovora.

Ići ćemo korak po korak.

Kada su dobili potvrdni mail, on nije sadržao informaciju o koferu. To je veoma konfuzno jer nigde u mailu ne piše napomena npr. “hand luggage only” ili “carry-on only”. Pored toga, dodatno zbunjujuće je to što piše da je klasa ECONOMY, a na sajtu Lufthanse jasno piše da je za tu klasu dozvoljeno 23 kg prtljaga. Pošto u mailu nigde ne piše da je u stvari klasa ECONOMY LIGHT, većina vas bi pomislila da ima pravo na veliki kofer (to smo i mi pomislili).

Evo kako izgleda potvrda koja stiže na mail.

Ovde vidite da nigde ne piše da je tarifa ECONOMY LIGHT. Zbog toga, morate da odete na sajt avio kompanije.

U ovom slučaju, to je Lufthansa – idite na njihov sajt, zatim na My Bookings – View or change bookings.

Tu unesite svoje prezime i ovaj broj koji vam piše na rezervaciji (prva slika, uokviren crvenom bojom).

Tek onda ćete videti pravu informaciju:

Zatim dodajete kofer, ako želite:

Onda samo označite kvadratiće ispred sličice kofera, pogledajte ukupan iznos u gornjem desnom uglu i kliknite na Check out. Savetujem da razmislite da li želite da dodate po kofer za svakog putnika. Zbog čega?

Pošto već imate dozvoljeno 8 kg u ručnom prtljagu po putniku, možete da dodate kofer samo za jednu osobu i da se zajedno spakujete u taj veliki kofer. Tako bi svako imao svoj ručni prtljag od 8 kg, a delili biste taj veliki od 23 kg.

Svaka ušteda znači, a i lakše vam je da putujete sa manje kofera.

Nadam se da vam je sada jasnija ova procedura. Verujem da je i na sajtovima drugih redovnih avio kompanija slična procedura, tako da obavezno uvek idite direktno na sajt avio kompanije i tu proverite sve detalje o letu i koferima.

Napomena: za low cost kompanije važi druga procedura, tu se podrazumeva da kofer od 23 kg nije uključen u cenu.

Sva pitanja možete postaviti u komentarima ispod.

The post Kako dodati kofer prilikom kupovine avio karte? appeared first on Utisci sa putovanja.

“Kada bi neko iznenada ušao ovde, mislio bi da se bavimo prodajom avio karata” – rekla sam kolegama u jednom trenutku dok smo se svi bavili različitim destinacijama – jedna koleginica je tražila karte za Brazil, druga je gledala turu Vijetnam-Kambodža-Tajland, kolega je tražio najpovoljniju kartu za Indiju. A ja sam se bavila kartama za novogodišnje putovanje u Atinu.

A onda je jednog dana ušao u kancelariju i rekao nam: “Kupio sam kartu do Indije i znate koliko sam platio – 58 EUR”.

Znala sam da postoje te Error Fare avio karte, ali nisam nikoga poznavala ko je uspeo da ih ugrabi, a posebno ne nekoga ko je našao takvu kartu sa polaskom iz Beograda. Delovale su mi kao neki mit, nešto što može da se desi tamo nekome, ali ne i nama ovde.

Čim mi je objasnio kako je našao kartu, odmah sam htela da napišem ovaj tekst.

Pa ljudi ovo moraju da znaju!, uzviknula sam. A onda, nesigurni šta će se desiti sa tom kartom i da li će možda kompanija otkazati kartu, obećala sam da neću ništa javno pisati dok se on ne vrati sa putovanja.

Upravo se vratio sa jednomesečne avanture po Indiji, tako da je došlo vreme i za tekst.

Šta je Error Fare avio karta?

Ime vam samo govori. To su avio karte kod kojih je došlo do greške u ceni. Poreklo te greške može da bude različito. Nekad je uzrokovano ljudskim faktorom, odnosno moguće je da ljudi koji rade na tim sajtovima jednostavno pogreše. U ovom slučaju, verujem da je neko samo zaboravio da doda još jednu nulu na cenu karte, pa je tako povratna karta do Indije koštala 58, umesto 580 EUR.

Takođe, nekada dođe do greške u konverzijama između valuta. Ili do greške/problema u rezervacionom sistemu ili samom računaru. U svakom slučaju, razlozi su razni i nepredvidivi i nikada ne možemo znati na kojoj destinaciji će se pojaviti ovakve karte.

Evo i kako izgleda ta karta, Beograd-Dubai-Indija-Dubai-Beograd:

Kako i vi da ih nađete?

Odmah morate da znate: ne znamo kada će se pojaviti, za koju destinaciju i gde će biti polazni aerodrom. Kolega je ovu kartu našao tako što je svako veče danima proveravao cenu karte i onda je u kasnim večernjim časovima uočio ovu grešku i odmah kupio. Imao je taman toliko vremena da sebi kupi kartu, javi drugarici, kupi i njoj i nakon toga pristup sajtu više nije bio moguć. Neophodna je brza reakcija jer su tu minuti u pitanju.

Srećom, postoje sajtovi koji prate ove Error Fare tarife i o tome odmah obaveštavaju preko naloga na društvenim mrežama. Ja ih pratim preko njihovih FB stranica i kada vidim neku zanimljivu ponudu uvek podelim i preko FB stranice Utisci sa putovanja. Ako vas mrzi da jurite ove popuste po netu, lajkujte moju FB stranicu i prijavite se za newsletter (u podnožju sajta)!

Sajtovi koje redovno pratim su: FlyOnUs, Secret Flying i Holiday Pirates.

Aktuelnu ponudu možete pratiti i preko Tvitera, korišćenjem hashtag-a #ErrorFare. Takođe, ako i u FB polje za pretragu unesete Error Fare, dobićete aktuelne ponude.

Možete i da se prijavite na njihov newsletter i da dobijate informaciju direktno na mail – od ova tri rešenja pronađite kanal koji vama najviše odgovara. Imajte u vidu da nekada ponuda traje toliko kratko da možda neće imati vremena da vam pošalju mail

Ko najbolje može da iskoristi ove karte?

Ako je vaše putovanje strogo definisano, u smislu da morate da stignete negde određenog dana i da se određenog dana i vratite, onda ove karte nisu za vas jer su nepredvidive. Možda se ErrorFare ne pojavi mesecima za vašu destinaciju.

Međutim, ako ste fleksibilni u pogledu destinacije i mesta boravka i niste ograničeni brojem dana odmora/slobodnih dana i imate već pripremljen novac na kartici namenjen za putovanje – vi ste idealni kandidat.

Najčešće se ove karte pojavljuju na rutama Evropa-Azija ili Evropa-Amerika (po informacijama sa gore navedenih sajtova).

Ova ponuda je došla na moj mail jer sam prijavljena na Holiday Pirates newsletter, polazak je bio iz Barselone:

Da li avio kompanija može da otkaže ove karte?

Upravo iz straha od otkazivanja ovaj tekst nije napisan odmah po kupovini karte. Kao što vidite, ova karta nije bila otkazana i sve je dobro prošlo. Međutim, kompanija može da otkaže ove karte, zato se preporučuje da nakon kupovine karte sačekate par dana pre nego što nastavite sa planiranjem putovanja (rezervacijom smeštaja i sl).

Najvažnija stvar je da li vam je elektronska avio karta stigla na mail – ako jeste, trebalo bi da sve bude u redu.

U slučaju otkazivanja, novac se naravno vraća na vaš karticu. Strani sajtovi preporučuju da uvek imate u vidu mogućnost otkazivanja i da budete i na to spremni. To je sve u rukama avio kompanije.

A možda jednostavno budete imali sreće i kao Vasko, sami nađete ovako jeftinu kartu! Nikad se ne zna!

Najvažnije je da znate da ove karte postoje i da tako niska cena nije nikakva prevara, već da je jednostavno greška.

Da li vi imate iskustva sa Error Fare kartama? Podelite sa nama u komentarima, volela bih da čujem!

The post Šta su “Error Fare” avio karte ili kako do Indije za 58 EUR? appeared first on Utisci sa putovanja.

U ovom tekstu ću vam navesti sajtove koje koristim za praćenje cena avio karata i njihovu kupovinu, a vas pozivam da u komentarima navedete i druge sajtove koje smatrate korisnim i koje posećujete.

Sajtovi koji će biti navedeni u nastavku funkcionišu po principu pretraživača, odnosno, pretražuju druge, manje sajtove za kupovinu avio karata, kao i sajtove avio kompanija. Na taj način dobijate cene sa više sajtova na jednom mestu. Karte se najčešće ne kupuju na ovim sajtovima, odnosno, kada odlučite da kupite kartu bićete preusmereni na drugi sajt koji je ponudio odgovarajuću cenu karte i na tom sajtu ćete je i kupiti.

Da krenemo redom.

1. Skyscanner – Ovaj sajt najčešće koristim. Naime, jedna od stvari koje volim kod ovog sajta je opcija “whole month”. Šta to znači? Kada unesete grad iz kojeg letite i željenu destinaciju, sledeći korak je da unesete i datume odlaska i povratka. Kada izaberete whole month umesto konkretnog datuma, dobijate prikaz datuma za ceo mesec i odmah možete da vidite kada je karta najjeftinija u tom mesecu. Ako ste  fleksibilni oko datuma, ovo je odlična opcija koja vam štedi mnogo novca. Nekada samo dan ili dva razlike mogu da vam uštede novac. Pogledajte u dole navedenom primeru kolika može da bude razlika u ceni, u zavisnosti od datuma.

Takođe, postoji opcija da izaberete “find the cheapest month” što znači da će vam sam pretraživač pronaći mesec kada je najpovoljnije da dođete do svog odredišta. Ovde naravno budite oprezni jer postoji razlog zašto su karte za neke destinacije najjeftinije u određenom mesecu, odnosno, logično je da će biti najpovoljnije van sezone ili kada se očekuju loši vremenski uslovi na destinaciji.

Ovaj sajt do nedavno nije imao opciju “Multi-city” ali su je nedavno uveli, što je veoma korisno. Ova opcija je odlična ako želite da sletite u jedan grad, a da se vratite iz drugog. Na primer, želite da obiđete Italiju i plan vam je da sletite u Rim, a da se kući vratite iz Milana. Te karte uopšte ne moraju da budu skuplje nego da se vraćate iz grada u koji ste i sleteli, što možete da vidite u primeru ispod.

Želim da vam skrenem pažnju na par stvari (uzimam primer leta BG-Barselona koji smo imali iznad). Kada ste izabrali datume nakon što ste pogledali kada je karta najpovoljnija, sledi niz koraka pre same kupovine.

Kada nađete odgovarajuću cenu, obavezno kliknite na Details. To kažem jer ćete tako moći da vidite kolike su pauze na konekcionim aerodromima i da li imate dovoljno vremena. U primeru ispod, iako je cena karte povoljna, ne bih kupila ovu kartu jer bih imala samo 40 min za konekciju, a sigurna sam da to nije dovoljno. Obratite pažnju da bi vreme između letova trebalo da bude minimalno oko 2 sata.

Takođe, biće vam i ponuđene opcije da odete jednom avio kompanijom, a da se vratite drugom. Neke od ovih avio kompanija će možda biti low-cost. Tu obratite pažnju da li morate da doplaćujete za prtljag. Sve dodatne opcije za podešavanje nalaze se sa leve strane na sajtu pretraživača (na primer da li želite jedno ili više presedanja, kada želite da bude let, koliko dugo želite da maksimalno traje putovanje i slično).

2. MoMondo – ovaj sajt koristi puno mojih prijatelja i njega sam često koristila dok Skyscanner nije uveo multi-city opciju. Koristim ga i dalje, najčešće da uporedim cenu u odnosu na sajt avio kompanije ili Skyscanner. I ovde možete da pratite cenu karte, putujete različitim avio kompanijama, uključujući i low-cost kompanije.

Ako putujete low-cost kompanijama, obratite pažnju na kofere, odnosno veličinu kofera koja je uključena u cenu i veličinu koja se dodatno plaća. Ako kupujete čekirani prtljag (veliki kofer), obavezno to uradite odmah na sajtu, a ne na aerodromu jer će biti skuplje. Takođe, čekirajte se za let na sajtu zato što se čekiranje na aerodromu plaća.

Ovo je jedan od najpoznatijih sajtova i stranci ga često preporučuju.

3. Quest Organizer – o njima sam pisala u posebnom tekstu. Dvoje svetskih putnika koji su osmislili ovaj pretraživač, objasnili su mi da je jeftinije kupovati više karata u jednom smeru i kretati se alternativnim rutama, nego kupovati odmah povratnu kartu. Na ovaj način možete da vidite više gradova, a da platite manje ili isto kao da ste kupili direktnu povratnu kartu. U stvari, ovaj pretraživač umesto vas traži najpovoljne kombinacije i rute da dođete do svog odredišta i da vidite još najmanje jednu destinaciju na svom putu. Ako ste fleksibilni i avanturista, pogledajte šta bi vam ovaj sajt ponudio.

4. Vuelos Baratos – za ovaj sajt sam takođe čula od prijatelja i bio je jedan od prvih koje sam koristila. Sada ga malo manje koristim, ali i dalje pogledam koje cene nude.

Par važnih stvari:

U primeru iznad vidimo ovaj let do Barselone košta 168 EUR. Međutim, kada odete na sajt kompanije da kupite kartu, videćete da je to cena bez kofera, odnosno samo sa ručnim prtljagom!

Pazite dobro na ovakve stvari jer sve veći broj “regularnih” avio kompanija sada nudi različite cene karata u zavisnosti od toga da li imate veliki kofer.

Hoću da kažem da više nije 100% sigurno da to što ne letite low-cost kompaniom podrazumeva da imate pravo na kofer (čekirani prtljag). To uvek proverite na sajtu avio kompanije i na samom sajtu na kojem kupujete kartu.

Znam da bi vam traženje karata na velikom broju sajtova oduzelo previše vremena. Zato pogledajte ove sajtove koje sam navela iznad i odaberite makar dva na kojima ćete proveravati cenu. Razlike u ceni su moguće, tako da se nemojte ograničavati na jedan pretraživač.

Takođe je moguće da će vam pretraživač naplatiti proviziju za kupovinu preko određenog sajta. Na primer, gledala sam neku kartu na Expedia.com i njihova provizija je oko 5 EUR.

Planiram još par tekstova na temu avio karata i imaću gosta sagovornika na ovu temu, tako da vam savetujem da se prijavite za newsletter (u podnožju sajta) i da redovno pratite blog na društvenim mrežama kako biste među prvima saznali sve najnovije informacije. Za lične konsultacije oko kupovine karata, možete da me kontaktirate.

Sva dodatna pitanja možete navesti u komentarima. Pozivam vas da napišete svoja iskustva i nedoumice vezane za kupovinu karata, kako bih zajedno sa gostom u sledećem tekstu odgovorila na sve vaše nedoumice.

The post Najbolji sajtovi za traženje i kupovinu avio karata appeared first on Utisci sa putovanja.

Ovu listu možete da koristite pred svako putovanje, u bilo koje doba godine, kako biste bili sigurni da ste obavili sve što je od ključne važnosti za bezbrižno putovanje!

Obavite ovu poslednju proveru pre nego što zaključate vrata stana i krenete u novu avanturu:

• Da li ste skenirali pasoš?

Svoj pasoš, kao i pasoše saputnika, obavezno skenirajte. Taj skenirani dokument pošaljite sami sebi na e-adresu, a jedan primerak odštampajte. Zašto to da uradite? Skenirani dokument koji čuvate u svom poštanskom sandučetu negde na mreži može da vam zatreba ako se dogodi da izgubite pasoš ili da vam ga ukradu. Odštampani skenirani dokument nosite sa sobom.

Lično ne volim da nosim pasoš svuda sa sobom kada putujem, već ga ostavljam u sefu hotela (ili koferu), a sa sobom nosim samo odštampanu skeniranu prvu stranicu pasoša. Pošto retko na put nosim ličnu kartu ili vozačku dozvolu, ovaj papir mi je praktično jedini način identifikacije kada pasoš nije uz mene.

Za svaki slučaj, odštampajte i rezervaciju smeštaja. Iako to retko traže, čitaoci bloga su mi javili da su im tražili na aerodromu, prilikom dolaska u Nemačku, da pokažu rezervaciju smeštaja.

Obavezno proverite i datum isteka važenja pasoša!

• Da li ste kupili zdravstveno osiguranje?

Kupite osiguranje! Veliki broj nas misli “ma šta će mi se dogoditi, idem samo na 3-4 dana”.

Ne znate šta će vam se dogoditi i nemojte rizikovati!

Osiguranje nije skupo, a biće vam mirna glava dok ste na putu. Mislim da je preveliki rizik ići negde bez osiguranja, a posebno u egzotične krajeve. Čak i kada ste u Grčkoj može da vam se desi na stanete na ježa, dobijete upalu uha, stomačni virus ili slično. A imate li novca da sve to platite iz svog džepa? Osiguranje u džep i mirni ste!

• Da li ste fotografisali kofer?

Sada verovatno mislite – što to da radim? Zato što kofer može da vam se izgubi. Može da se desi da dođete na svoje odredište i da vam kažu da ćete svoj odmor provesti bez kofera, kao što se nama desilo i o čemu sam vam već detaljno pisala. Kada na šalteru za izgubljene kofere budete morali da prijavite nestanak, moraćete da se objašnjavate koje je boje kofer, zatim koje je veličine, materijala i sl. Najlakše je i za vas i za radnika na šalteru da jednostavno pokažete sliku i sprečite sve “lost in translation” greške.

Takođe, može se desiti da vam avio kompanija ošteti kofer u putu, što je još jedan dobar razlog za fotografisanje kofera.

Dodatno osigurajte svoj kofer nekim od obeleživača za kofer, gde ćete navesti svoje informacije čitko i to vam zaista može pomoći da vas brže kontaktiraju. Ovi obeleživači se mogu naći i na pultovima na aerodromu i takođe nekada mogu da budu korisni, ali je njihov končić pretanak i stalno mi se dešava da se jednostavno otkinu tokom puta. Kvalitetan obeleživač (luggage tag) zaista vredi i čuva vam živce. Stavite na sve kofere koje čekirate i nadajte se najboljem!

Fotografišite telefonom svoje kofere i neka vam ta slika bude u telefonu stalno.

Neki od nas, priznajem, imaju originalnije ideje:

• Da li ste poneli ručni prtljag?

Nakon čitanja prethodnog pasusa, jasno vam je zašto je ručni prtljag neophodan. Kada smo ostale bez kofera, rekli su nam da ćemo ih dobiti tek kada dođemo kući, a mi tada nismo imale bukvalno ništa kod sebe. Ni četkicu za zube, ni rezervni donji veš…ništa! A došle smo na letovanje od 12 dana. Ne želite da znate koliki je to osećaj bespomoćnosti, besa i nerviranja. Tada smo naučile lekciju.

Od tada – obavezno par najosnovnijih stvari u ručni prtljag tokom svakog putovanja avionom. Četkica za zube i mini pasta, neko mini pakovanje gela za tuširanje, rezervni donji veš i čarape, makar jedna majica, lekovi i punjači. Obavezno sva dokumenta i novac uvek sa sobom, a ne nešto u kofer, nešto sa sobom!

• Da li znate brojeve telefona svojih saputnika napamet? Ne? Zapišite ih negde!

Ja prva ne znam uvek,  da budem iskrena. Toliko se svi oslanjamo na mobilne telefone, da ne znamo ni 5 brojeva napamet. Zabeležite u neki blokčić koji nosite sa sobom sve bitne brojeve telefona: svojih saputnika, adresu i broj telefona smeštaja u koji idete i par brojeva bliskih ljudi kod kuće. Telefoni se lako gube, padaju i bez brojeva ste kao izgubljeni.

Evo primera: kada sam bila u hostelu u Barseloni, došla je devojka sva izgubljena u našu sobu jer joj je telefon pao već na aerodromu i ekran se slomio i ne radi. Ne zna ničiji broj napamet, nije se nikome javila da je stigla. Nema drugi telefon, ne može nikome da se javi odmah. Nudila sam joj moj telefon, ali ona bukvalno nije znala ni jedan jedini broj. I to lako svima može da se desi. Kažem joj da ide u internet-cafe u hostelu i da sa FB javi nekome da je stigla, a ona kaže da ne zna koja joj je šifra. A da promeni šifru nije mogla, jer je namestila da joj verifikacija dolazi SMS-om….Na kraju je kupila novi telefon.

• Da li ste poneli sve punjače?

U velikoj meri se oslanjamo na tehniku i kada nešto ne radi, osećamo se izgubljeno. Proverite da li ste spakovali: punjač za mobilni, rezervne baterije za fotoaparat i njihov punjač, adapter za struju (za zemlje u kojima je to potrebno), kao i eksternu bateriju za mobilni.

Tek sada, nakon putovanja u Afriku, shvatam koliko je eksterna baterija za mobilni važna i neophodna. Kada dugo putujete, nemate gde da napunite telefon. Neka putovanja busom su trajala i preko 10 sati i svima su nam baterije bile pri kraju. A nije baš prijatno da budete bez baterije u novoj zemlji u sred noći.

• Da li ste poneli neophodne lekove?

Bez obzira gde putujem, makar i samo do Mađarske, nosim lekove za glavobolju i nešto za stomak. Višegodišnje iskustvo mi je pokazalo da je to obavezno. Čak i da ne zatreba vama, velika je verovatnoća da će zatrebati nekome u okolini. Glavobolja usled nespavanja, presedanja na letovima i dugog čekanja na aerodromima javi se iznenada i često bez lekova ne može da prođe. Uz to, nosim neki probiotik, uglavnom preventivno, ali na destinacijama kao što je Egipat mislim da je neophodan.

• Da li ste proverili datum isteka kartica koje nosite i stanje na računima?

Proverite da li vam važe kartice. Negde zapišite tačno koliko ste novca imali na računima pre polaska, koliko novca nosite u gotovini i u kojoj valuti. Tako ćete lakše i preciznije pratiti finansijsku situaciju na putu. Dok nisam počela da pišem, nisam imala predstavu koliko novca zaista trošim na putu. Čas platim karticom, čas kešom i na kraju se izgubim u svim tim računima i izvodima. Vodite računa o troškovima na dnevnom nivou i uvek ostavite neki iznos sa strane za hitne slučajeve. Takođe, veoma je bitno da znate broj telefona kontakt centra banke na koji možete da prijavite nestanak/krađu kartica.

Ako je vaš odgovor na sva gore navedena pitanja “Da” – spremni ste!

Srećan vam put i neka vam Nova 2016. godina donese avanture o kojima ste do sada samo sanjali! Možda se negde sretnemo!

The post Važne provere pred polazak – spremni? appeared first on Utisci sa putovanja.

Upravo to vam nudi novi pretraživač avio karata: Quest Organizer.

Sa Elom, koja je zajedno sa svojim partnerom sve ovo osmislila, popričala sam preko Skajpa. Ovakav način putovanja i kupovine avio karata mi je jako zanimljiv, pa sam je zamolila da nam objasni kako sve to funkcioniše.

A:  Kako bi opisala Quest Organizer nekome ko nikada nije čuo za vaš sajt?

E:  Opisala bih ga kao pretraživač avio karata koji svakom letu dodaje jednu destinaciju. Ideja je da se doda još jedna destinacija po istoj ili manjoj ceni po kojoj bi bio direktan let. Namenjen je svima koji tokom svog putovanja žele da vide što više,  a ne žele da potroše puno novca na avio karte.

Počeli smo da radimo na ovom projektu jer smo i sami putnici i ovu tehniku smo koristili za naša putovanja. Uvek bismo pokušali da iskombinujemo dva leta i da usput dodamo još jednu destinaciju i to se skoro uvek pokazalo kao jeftinija varijanta nego da direktno idemo do nekog grada. Na taj način smo uštedeli mnogo novca. Tokom tog procesa, shvatili smo koliko je vremena potrebno da se nađu te karte i onda smo rešili da napravimo ovaj pretraživač kako bi proces postao automatski.

Quest Organizer koristi poseban algoritam koji izračunava i pronalazi dodatnu destinaciju za svako putovanje. Bez obzira gde idete, pretraživač će vam naći najjeftiniju kartu i mesto koje možete da posetite između svog grada i konačnog odredišta. Pretraživač vam nudi najviše 5 mesta, tako da sami odlučujete koji grad želite da posetite, a poređani su po ceni. Ako vam je cena prioritet, izaberite prvo ponuđeno odredište. U velikom broju slučajeva uštedećete novac jer će karte biti jeftinije nego da idete direktno do konačnog odredišta. Šta dobijate – i jeftiniju kartu i mogućnost da vidite još najmanje jedan grad.

A: Prema tvom iskustvu, da li putnik štedi novac time što posećuje dodatni grad tokom svog putovanja, s obzirom da tu postoje troškovi – kao što su prevoz, smeštaj u tom gradu i sl?

E: To je odlično pitanje. Sve zavisi od načina putovanja i kakav tip smeštaja koristite, jer postoje različiti načini da pronađete povoljan ili čak besplatan smeštaj, od Couchsurfinga, preko hostela, AirBnB i sl.

Takođe, ako ne želite da plaćate smeštaj u tom gradu, možete da ga posetite samo na par sati. Ta dodatna destinacija može da vam bude samo stop-over, a to lako možete da podesite tokom pretraživanja karata na sajtu. Za sve koji vole da putuju, ovakav način putovanja je samo dodatni plus jer se posećuje još jedan grad i većini ne smeta da plati par noći u novom gradu.

A: Evo da uzmemo primer leta od Beograda do Lisabona, pošto sada nemamo direktan let do tamo. Videla sam da nudite različite gradove koji mogu da se posete na tom putu, odnosno ne nudite iste u odlasku i u povratku, što je jako zanimljivo. Praktično, mogu da vidim 3 grada tokom svog odmora.

E: Da, pokušavamo da budemo što fleksibilniji, posebno kada se radi o gradovima i o datumima. Nudimo različite aerodrome, kao  i datume – tražimo vam najjeftiniju opciju tako da možete na primer da vidite da postoji mnogo jeftiniji let ako krenete recimo dva dana kasnije. Nudimo vam do 5 različitih gradova po smeru, poređanih po ceni, a vama je da napravite izbor. Korisnik je taj koji sam kreira svoj multi-city let. Mi nudimo tu tehniku jer povezivanjem letova putovanje postaje jeftinije. Na cenu karte ne možemo da utičemo. Savetovala bih da se karte kupuju najmanje meseca dana pre puta.

A: Kakav tip putnika ste imali na umu kada ste kreirali ovaj pretraživač?

E: Rekla bih da je namenjen svim tipovima putnika. Odličan je za bekpekere, ljude koji žele da vide što više, a ne da ostanu samo na jednom mestu, zatim za one koji su na dugim putovanjima i proputovanjima širom sveta i menjaju kontinente. Odličan je za istraživače i sve koji žele da vide čak i do 3 grada na svom putu do krajnjeg odredišta, po ceni koju bi platili da su kupili direktan let. Pretraživač uključuje i standardne i low-cost avio kompanije, kao i lokalne avio kompanije.

A: Kada sam gledala cene avio karata na vašem sajtu, videla sam da nije navedeno da li ta cena uključuje veliki čekirani prtljag ili ne. Mislim da bi bilo korisno da se ta informacija odmah vidi, kako bismo znali da li je cena koju vidimo konačna ili moramo da doplaćujemo za prtljag.

E:  To možete da vidite kada kliknete da kupite kartu (book flight), jer je to već deo politike avio-kompanije. Neke uključuju veliki prtljag u tu cenu, a neke ne. To sve piše na sajtu same kompanije. Nameravamo da uskoro ta informacija bude dostupna i na našem sajtu.

A: Kako ste došli na ideju da napravite ovaj jedinstveni i originalni pretraživač?

E: Moj partner i ja smo svetski putnici i koristili smo ovaj način kupovine avio karata na svom proputovanju kroz Južnu Ameriku koje je trajalo osam meseci. Jako smo jeftino prošli i skoro sve zemlje smo uspeli da obiđemo, čak i Panamu i Kubu. Sve to zahvaljujući kombinovanju velikog broja avio karata u jednom smeru. Tada smo shvatili da je ovo odlična tehnika i počeli smo da istražujemo, a od januara 2014. godine radimo na ovom projektu. Zatim smo krenuli na još jedno putovanje, od Amerike do Poljske, i na tom putu smo uspeli da obiđemo još i Švedsku, Mađarsku, Izrael i Egipat. Bilo nam je jeftinije da idemo na sva ta mesta, nego da letimo direktno iz Amerike u Poljsku.

A: Gde sada živite? I gde planirate da putujete u budućnosti? Hoćete li dolaziti na Balkan?

E: Sada smo u Španiji, u Malagi živimo i radimo jer smo kao start-up prihvaćeni u Bolt Accelerator. Želimo da nastavimo da putujemo i da radimo, da budemo pravi digitalni nomadi. Naša idealna destinacija je Azija, želimo puno toga da obiđemo. Naravno, želeli bismo i da vidimo Srbiju, Hrvatsku, Albaniju tako da se nadamo da ćemo doći i do vas uskoro.

A: Da li vam je teško da radite i istovremeno putujete? Koliko je teško ogranizovati posao na putu?

E: Definitivno ne možete sve vreme da budete putnik, jer ne možete svaki dan da idete na novo mesto. Živimo na nekom novom mestu par meseci, radimo odatle koristeći razne Coworking prostore i onda taj grad istražujemo polako. Na primer, tokom slobodnog dana idemo na novo mesto u okolini. Takođe, sam život u novom gradu je posebno iskustvo – uvek smo okruženi novom hranom, raznovrsnim pejzažima, novim ljudima i dešavanjima. To je jedan uzbudljiv način života.

Razgovor sa Elom je bio veoma prijatan, a za mene lično veoma značajan jer je to moj prvi intervju Drago mi je da je ona bila jako zadovoljna što će se predstaviti u Srbiji i regionu.

U nastavku, evo kako Quest Organizer funkcioniše u praksi:

Evo primera putovanja i uštede, ako želite da putujete Beograd-Lisabon:

Pretraživač vam nudi opciju da u odlasku posetite Barselonu, a za povratak smo izabrali da ne želimo dodatni grad i dobili smo ovu cenu:

Hajde da sada uporedimo sa cenom BG-Lisabon, preko drugih pretraživača, bez posete dodatnom gradu:

 U ovom slučaju, na avio karti ste uštedeli 27 USD, a svoje putovanje ste obogatili još jednim gradom. Nakon razgovora sa Elom, shvatila sam da u stvari nemate ni dodatni trošak za smeštaj, samo je potrebno da za koji dan skratite boravak na krajnem odredištu i tako uklopite još jedan grad. U primeru iznad, umesto da u Lisabonu ostanete svih 12 dana odmora, ostali ste 7, a još 4 dana ste proveli u Barseloni i još uštedeli na karti.

Takođe, možete da napravite kombinaciju da posetite neki grad u kojem imate rođake i prijatelje i da ne plaćate onda smeštaj. Tako ste dobili novo iskustvo, novu zemlju i nove utiske, a nemate dodatni trošak.

Ono što se meni lično najviše ovde dopada je ta mogućnost da se poseti toliko različitih gradova, u različitim zemljama po ceni povratne karte do samo jednog grada!

Isprobajte ovaj sajt već sada i javite mi utiske. Da li vam se dopada i šta mislite o ovakvom načinu putovanja?

Sva dodatna pitanja ili nedoumice navedite u komentarima i dobićete odgovor od mene ili od Ele.

Odoh sada da organizujem novo putovanje!

The post Novi pretraživač avio karata – Quest Organizer appeared first on Utisci sa putovanja.

 Ako ste sami na putu, hosteli su odlično mesto da upoznate nove ljude iz celog sveta. To mogu biti i lokalci koji tu rade i koji vam mogu dati veliki broj korisnih saveta o svom gradu, kao i svetski putnici koji su, isto kao i vi, tu došli da bi se družili sa ostalima dok su u novoj zemlji. Osobe koje od svog putovanja žele isključivo mir, odmor i izolaciju, neće izabrati hostel. Tako da budite spontani i opušteni kada vidite nekoga u kafiću hostela da sedi sam, slobodno priđite i započnite razgovor jer su nova poznanstva tu uvek dobrodošla. Saznaćete puno toga novog – i vi od te osobe i ta osoba od vas. Zašto biste propustili tako nešto? Na slici ispod su moje nove tri drugarice iz Poljske, cimerke iz hostela Wombats u Beču.

Takođe, ako putujete sa prijateljima, zašto ne biste u svoje društvo primili par novih prijatelja? Te nove drugare ćete pronaći u barovima/hodnicima hostela ili će vam biti cimeri u sobi. Kod grupnih putovanja je dobro što na primer, ako vas ima četvoro, možete da uzmete četvorokrevetnu sobu u hostelu i da na naj način ipak zadržite neku privatnost, a uštedećete jako puno novca (to su sobe koje se zovu “private rooms”). Mislim da svi već znamo koliko su jeftiniji kreveti u hostelu od jednokrevetnih soba u hotelima.

“Mator/a sam ja za to”

Tako sam i ja mislila dok nisam otišla prvi put sama u hostel. Niste matori – u hostelima nisu samo neki “socijalni slučajevi”, studenti ili bekpekeri, već u hostelima odsedaju i ljudi slični nama (kad kažem nama, mislim na ljude 30+, zaposlene, radoznale, sa uvek spremnim koferima), osobe koje vole da putuju i koje svoje trenutke “na drumu” dele sa novim ljudima i u tome i nalaze poentu putovanja. Evo ja imam 33 godine i na svom poslednjem putovanju u Barselonu sam bila u sobi sa tri Brazilke koje su bile moje godište ili malo starije. Sada imam nove drugarice koje me zovu da ih posetim u Brazilu, a obećale su i da će doći u Srbiju zbog visokih momaka Nije loše, zar ne?

Još jedna velika prednost hostela je sama atmosfera. Nekako su ljudi otvoreni, spontani i radoznali. Nema one klasične distance i uštogljenosti koju možete naći u hotelima. Ljudi su nekako topliji i upućeniji jedni na druge. Sami vam prilaze da vas nešto pitaju i kada krene razgovor, lako možete da nađete društvo za neki novi obilazak ili novu destinaciju. Ljudi sami kažu “E ja idem sutra da vidim to-i-to, hoćeš li sa mnom?”. I za 5 minuta imate isplaniranu novu avanturu. Na slici ispod su drugari iz Indije i Amerike, takođe iz hostela u Beču:

Koje su mane?

• Ne znate ko su vam cimeri – sad kad razmislim, ovo možda i nije mana – već jedna avantura, pa kako vam se zalomi. Ti ljudi vam mogu biti novi prijatelji za ceo život, a možda su užasno dosadni. Ne znate dok ne vidite. Nećete se sa svima složiti, što je i normalno. Možda su bučni ili imaju drugačije higijenske navike od vas. Ako to posmatrate kao avanturu i shvatite da ste sa tim ljudima i u tim uslovima samo par dana, onda ne mora da bude ništa negativno.
• Nedostatak privatnosti  – na svakom putovanju su nam potrebni oni momenti kada želimo malo mira i da budemo sami sa sobom, da odremamo, da se javimo nekom ili da se malo izolujemo od buke i napravimo neke planove za dalje obilaske. U hostelu ih baš i nemate uvek. Moje iskustvo pokazuje da je najveća gužva u sobama ujutru kada se svi spremaju da krenu u obilaske i uveče, kada se vrate iz grada i spremaju se ili za spavanje ili za nov izlazak. U toku dana je soba skoro uvek bila prazna.
• Neki ljudi nisu baš svesni da su u hostelu – možda usled nedostatka iskustva, ali dešavalo se da budu bučni u 3 ujutru, da upale svetlo kad dođu iz grada i da se glasno smeju iako svi spavaju. Ili da ih sat budi po 10 puta ujutru, a oni ne ustaju To se naravno može rešiti ako im skrenete pažnju. A možda i vi radite nešto što drugima smeta,  a niste toga svesni. Ko ima više iskustva u hostelima, obraća pažnju na ove stvari i svestan je da mora malo da pripazi i da ne smeta drugima u sobi.
• Vredne stvari morate da držite zaključane sve vreme – radi bezbednosti novca, pasoša i svega što vam je vredno, obavezno ih držite zaključane!

Iskustva su mi pokazala da u hostelima nije bilo pijanih tinejdžera, lupanja vratima po hodnicima i buke. A moja prvobitna asocijacija kada bi neko rekao “hostel” bila je upravo to. Sada ne mislim više tako. Od hostela sam dobila šta sam i želela i zadovoljna sam svojim izborom, pa ću sa vama podeliti par saveta kako da izaberete hostel po svojoj želji. Preporučila bih hostele svakome ko se pronašao u ovom tekstu i kome se dopada taj tip dinamičnog putovanja sa puno novih ljudi. Ovo je divno ukrašeni kafić hostela Generator u Barseloni:

 Pošto je zaista veliki izbor hostela na Internetu, napravila sam vodič kako da odaberete hostel u skladu sa svojim željama i na šta da obratite pažnju. Više o tome pročitajte OVDE.

The post Smeštaj u hostelu – prednosti i mane appeared first on Utisci sa putovanja.