Uopšte nisam imala pojma šta je to, pa sam istraživala, videla da iako se u Italiji koristi u velikoj meri, kod nas ne postoji. Na sreću, vremenom smo i mi dobili srpsku verziju ovog sajta (BlaBlaCar Srbija) – čekala sam pravu priliku da isprobam deljenje prevoza i konačno je spontano stigla.

Šta je BlaBlaCar?

To je sajt koji povezuje nas putnike sa vozačima koji imaju slobodnih mesta u kolima. Što znači – ako volite da putujete, a nemate prevoz do svoje destinacije, na BlaBlaCar sajtu možete da vidite da li neko ide u vašem pravcu i kada možete da se pridružite. S druge strane, ako ste vozač, često vozite sami i dosadilo vam je da nemate s kim da popričate tokom vožnje, a i želeli biste da smanjite troškove, možete da se registrujete na sajtu i da nađete saputnike.

Svaki saputnik vam plaća određenu cenu i sa saputnicima se u Inboxu dogovarate oko tačnog vremena i mesta polaska. Postoje i relacije u Srbiji (na primer ako vam je potreban prevoz Beograd-Novi Sad, Beograd-Niš i sl), kao i vožnje do inostranstva, npr. Beograd-Budimpešta ili sl).

Naravno da je pored društvenog, ovde bitan i materijalni momenat – ako ste vozač koji podeli vožnju sa drugima uštedećete značajno jer će vam saputnici pokriti deo troškova. A ako ste putnik i delite sa nekim prevoz – i vi štedite jer su cene ovog prevoza najčešće jeftinije od autobusa, a dodatna prednost je udobnost vožnje automobilom kao i kraće vreme samog putovanja.

Takođe, na sajtu postoji i opcija “Samo dame”, za sve žene koje žele da vožnju dele isključivo sa drugim damama. Znam da se sada pitate da li je bezbedno deliti prevoz sa nepoznatim ljudima – svaki član ima ocene, komentare prethodnih putnika, zvezdice koje označavaju koliko je dugo član zajednice. Uvek pročitajte mini biografiju, pogledajte reference, popričajte u Inboxu ako imate nedoumica i onda rešite da li ćete zajedno putovati. Ako vam se neko ne dopadne kroz tu prvu komunikaciju, nađite nekog drugog!

(foto: sajt blablacar.rs)

Sajt se lako koristi – dovoljno je na pravite profil, navedete osnovne informacije o sebi, obavezno stavite sliku, i zatim možete ili da ponudite prevoz ili da ga tražite. Imajte u vidu da se ovde pretražuju i ugovaraju samo vožnje u jednom smeru. Ako vam je potrebno povratno putovanje, morate da napravite dve pretrage.

Kako sve to izgleda u stvarnosti?

Napravila sam profil pre nekoliko meseci, ali nisam imala prilike da koristim sajt sve do prvomajskog putovanja u Italiju. Bila sam pozvana kod drugarice u Udine, mesto na severu Italije blizu granice sa Slovenijom. Gledala sam kako ću najbolje i najlakše tamo da dođem. U idealnom svetu, letela bih nekim low-costom do Venecije pa bih onda išla vozom, ali ta opcija ne postoji iz Beograda (na opšte iznenađenje ljudi tamo – Kako nemate ni jedan low-cost do Venecije? Nemamo).

Šta da radim sad i kako do tamo da dođem – dugarica mi kaže – uzmi BlaBlaCar iz Ljubljane. Druga opcija bila je da dođem avionom u Ljubljanu, odem na autobusku, hvatam bus za Trst, a onda u Trstu voz za Udine. A to mi je delovalo kao preveliko cimanje, posebno sa koferom, lap-topom i po kiši.

Odmah sam se bacila u istraživanje. Na sajtu BlaBlaCar-a sam srećom videla jedan par koji je išao iz Budimpešte u Italiju. Kada na sajtu pretražujete prevoz, on vam prikaže vozače koji se poklapaju sa vašim putovanjem – ti vozači ne moraju da kreću i da idu tačno gde i vi, možda se poklapate samo sa delom njihovog puta, kao što je bio moj slučaj.

Ovaj par Ukrajinaca je bio na proputovanju Evropom i kada su kretali iz Budimpešte u Italiju napravili su mapu svoje rute i uklopili se u moje planove savršeno. Prolazili su kroz Ljubljanu svakako, a Udine im jeste bilo blizu rute, ali su opet morali da skrenu sa glavnog puta.

Kada nađete vozača sa kojim biste da putujete, preko privatnih poruka na sajtu se dogovarate oko detalja vožnje. Ja sam im rekla kada stižem u Ljubljanu, oni su predložili da dođem do glavne železničke stanice i da će me tu čekati. Takođe, obavestili su me da će nam se još jedna devojka priključiti. Rekla sam im da znam da neće prolaziti kroz Udine, već blizu njega, ali da sam spremna da doplatim da me odvezu u Udine, ako imaju vremena i volje i prihvatili su.

Sa stranicima u kolima – o čemu pričati?

Taj prvi maj bio je užasno kišovit i vetrovit zbog čega su oni kasnili iz Budimpešte. Srećom, devojka koja je trebala takođe da se priključi u Ljubljani se pojavila na vreme tako da sam sa njom ćaskala i čekala naš prevoz. Ubrzo se pojavio mlad i veseo par i odmah mi je bilo drago što sam se odlučila za sve ovo.

Iako je vreme za vožnju bilo užasno, a oni umorni već od vožnje, samo putovanje je bilo izuzetno prijatno. Oni su aktivni putnici i rekli su mi da stalno kolima putuju Evropom zbog skupih avio karata iz Ukrajine. Često koriste BlaBlaCar da bi smanjili ukupne troškove i da bi upoznali nove ljude.
Pre nego što su se pojavili, razmišljala sam o tome o čemu ćemo pričati, ko li će se pojaviti, ali sva ta pitanja nestanu kada vidite opuštene i vesele ljude. Ubrzo smo počeli i hranu da delimo, razmenjivali smo grickalice i jedni drugima prepričavali doživljaje sa ranijih putovanja.

Iako vidno umorni, bili su fer da ispoštuju dogovor i da me odvedu u Udine. Vožnju sam platila kešom na kraju, samo 10 EUR. Očekivala sam da će biti više i spremna sam bila da platim više. Uštedeli su mi puno vremena i spasili me velikog maltretiranja koje bi me čekalo sa autobusima i vozovima i svim mojim stvarima.

Deljenje prevoza je odlična ideja, ekonomski svima isplativa, a ako imate sreće da naiđete na zanimljive ljude, možda steknete i nove prijatelje. Iskreno se nadam da će BlaBlaCar postati popularan i da će se aktivno koristiti kod nas, kao što se uveliko koristi širom Evrope.

Ako imate iskustva sa deljenjem prevoza, podelite ih sa nama u komentarima.

The post BlaBlaCar – moje iskustvo deljenja prevoza appeared first on Utisci sa putovanja.

Da biste se što brže odlučili, postavite sebi i saputnicima ovih par pitanja:

1. Koliki nam je budžet?
2. Da li želimo da putujemo avionom ili kolima/busom/vozom?
3. Srbija/region, evropski gradovi ili nešto dalje?
4. Da li nam je 5 dana dovoljno za željenu destinaciju?
5. Da li ćemo boraviti u jednom mestu ili praviti kružnu turu?
6. Najvažnije: gde nam se stvarno ide?

Ideja 1: Evropski gradovi, avionom  – Rim, Barselona, Atina ili Štutgart?

Ako želite da putujete u neke od evropskih gradova avionom, sada je poslednji momenat za kupovinu avio karata zato što će vremenom biti samo skuplje. Takođe, smeštaj rezervišite odmah i spremite se da će biti skuplji nego inače (sada je udarna sezona). Moja preporuka su ova četiri grada:

RIM – All roads lead to Rome

Zašto: atmosfera, hrana, predivno vreme, odličan sladoled, neverovatne kulturne i arheološke znamenitosti ili jednostavno – Italija! Čak i ako niste “u fazonu” obilazaka, posetite Rim. Nađite neki mali ušuškani trg, sedite i naručite espresso (upamtite, kapućino se pije samo do 11 ujutru), jedite pastu i naravno ne tražite kečap preko pice! U Rim se ide da se uživa – tamo sam bila pre par godina baš za 1.maj – biće gužva i milion turista, na to se spremite. Ja sam oduševljena Rimom i ponovo ću ići tamo što pre. Dosta sam pisala – neka vas moje fotografije ubede:

BARSELONA – Tapasi, Gaudi, La Rambla i more

Ovoj fantastičnoj mediteranskoj lepotici sam posvetila dva teksta na blogu – ako čeznete za velikim gradom pored mora – pravac Barselona. Ovde možete pročitati kako da se najbolje spremite za odlazak, a ovde šta možete da vidite i šta da probate od lokalne hrane i slatkiša. Barselona je potpuno drugačija u poređenju sa Rimom – ali na svoj način neverovatna i estetski veoma interesantna. I ovde puštam da vas fotografije ubede, pogledajte više u Galeriji.

ATINA – Kreativni haos u belom okruženju

Atina je jedan od onih gradova u kojem smo drugarica i ja skoro istovremeno rekle: Ovde bismo mogle da živimo! Živo je neprekidno i imam utisak da nam tu nikada ne bi bilo dosadno. Ljudi su srdačni i otvoreni, hrana je kao što svi znamo fantastična! Svuda po gradu nalazi se ogroman broj kafića, barova i taverni – a posebno otkriće su Roof top barovi sa kojih se pruža pogled na ceo grad. Akropolj, muzeji, izleti – da li je potrebno dalje da nabrajam? A i more je blizu!

ŠTUTGART – Oh Lord, won’t you buy me a Mercedes Benz?

Otkud sad Štutgart, pitate se? Štutgart je bio moje malo prijatno iznenađenje, kada sam ga posetila pre par meseci. Ako ste okruženi dečacima, bilo malim, velikim ili onim odraslim i ako su veliki ljubitelji automobila, odvedite ih u Štutgart! Tamo se nalazi fabrika i muzej Mercedesa, kao i fabrika i muzej Poršea. Oba sam obišla i iako sam mislila da me to u suštini i ne zanima previše – bila sam oduševljena! Grad je ušuškan u zelenilu, mali i živahan, tako da možete da se šetate, isprobate odlične slatkiše, popijete po koje pivo, kupujete, bez žurbe i stresa koju nekada nose veliki gradovi.

Ideja 2: Manji evropski gradovi, a blizu – možete kolima/mini busom ili avionom – Beč ili Solun

U Beču sam bila dva puta i uvek ga doživljavam kao savršeno ušuškano mesto za produženi vikend – dovoljno mali da vas ne zamori previše, a dovoljno veliki da vam ispuni dane kvalitetnim obilascima i kupovinom. Slatkiši i kafa su na svetskom glasu, to već znate! Ovde pročitajte gde da se smestite i šta da posetite!

Ne bih odbila produženi vikend u Solunu – grad je prepun mladih, a to što možete da šetate pored mora, pijete nes frape i jedete fetu za mene je više nego dovoljan razlog da se krene na put. U tržnom centru Cosmos ili u nekoj od radnji u centru možete da svratite u kupovinu, a i čuveni manastiri Meteori su na dohvat ruke. Kako smo se mi provele tamo  – pročitajte ovde.

Ideja 3: Spa centri – Srbija ili Mađarska – zato što na odmoru treba da se odmorite

Ako ste rešili da se stvarno dobro odmorite, da nigde ne jurite i potrebne su vam kvalitetne masaže, bazeni i raznovrsne saune, proučite ponudu spa centara u Srbiji ili u okolini. Nedavno sam istraživala spa centre u okolini Segedina i pružila vam detaljni izveštaj o njihovoj ponudi. Ako želite da se odvojite od gužve i sveta, naspavate u tišini i pročitate par dobrih knjiga, tu je skriveni hotel Barack u Mađarskoj, o kojem sam vam takođe već detaljno pisala. Izbora ima, samo požurite sa rezervacijama!

Jeste li odlučili?

The post Gde za 1.maj – predlozi za pravi odmor i dobro razgledanje appeared first on Utisci sa putovanja.

Hvala svima na idejama, predlozima i savetima. Primili smo veliki broj ideja i veoma nam je bilo zanimljivo da vidimo kako blog Utisci sa putovanja izgleda viđen vašim očima.

Izabrali smo pobednički logo – autor je Marina Nikolić, iz Tartuf Design-a.

Kako vam se dopada novi logo?

The post Izabrali smo logo! appeared first on Utisci sa putovanja.

Potreban nam je logo za sajt. U stvari, potreban nam je već duže vreme i konačno je došlo vreme da se aktiviramo i da nađemo pravi logo.

Blog Utisci sa putovanja raste, tekstovi su čitani i zapaženi i preuzimaju ih portali iz zemlje i iz okruženja. Nedavno smo dobili i nagradu PC Press-a gde smo izabrani u TOP 5 blogova u Srbiji i među Top 50 nagrađenih sajtova jedini smo blog koji se bavi putovanjima. Vreme je da dobijemo podjednako dobar logo.

Želimo vedar logo koji će asocirati na kretanje, na radost putovanja, na lepotu promene okruženja i uzbuđenje odlaska u novo i nepoznato.

Takođe, želeli bismo da logo u jednom svom delu sadrži i ljubičastu boju (#462475) koju možete videti na ovom sajtu, kao i naziv sajta Utisci sa putovanja.

Naravno, planiramo da ga koristimo i u manjim i većim formatima, štampanim i promotivnim materijalima, tako da će nam biti potrebno da nam se dostavi logo u .jpg i .svg formatu.

Ono što ne bismo želeli su logoi u vintage stilu, kopije tuđih logoa i slično.

Za novi logo smo trenutno spremni da izdvojimo 60 EUR. Tražimo dizajnera sa pozitivnim stavom sa kojim bismo i kasnije lako i brzo mogli da nastavimo saradnju vezano za različite potrebe sajta.

Pozivamo vas da vaše ideje pošaljete u .jpg formatu zajedno sa vašim kontakt informacijama na utiscisaputovanja@gmail.com. Očekujemo samo od pobednika da nakon proglašenja dostavi logo i u .svg formatu. U gore navedenu cenu uključena je jedna eventualna izmena pre dobijanja konačnog rešenja.

Biće korišćeno samo ono rešenje za koje će dizajner dobiti novčanu naknadu.

Konkurs traje sve dok ne nađemo pravi logo.

Srećno svima i jedva čekam da vidim vaše ideje!

The post Tražimo logo! appeared first on Utisci sa putovanja.

Imala sam čast da budem pozvana na gala večeru u prelepom Kraljevskom dvoru, gde sam zajedno sa kolegama blogerima i novinarima otkivala šta to grčka regija Pijerija ima da ponudi svima koji je ovoga leta budu posetili. Do sada sam pored Atine, posetila još Krit, Rodos i Solun, tako da je ova regija, iako popularna u Srbiji, meni lično bila pomalo nepoznata. Više nije.

Oblast Pijerija je možda napoznatiji kopneni deo Grčke u kojem svakog leta odmara veliki broj ljudi iz Srbije. Sedište okruga je grad Katerini, a poznata letovališta su Paralija, Leptokarija i Nei Pori.

                                               (Zamak u Platamonu, foto: Turistička organizacija Pijerije)

Naš domaćin bila je Privredna komora Pijerije uz podršku Udruženja hotelijera Pijerije i Saveza turističkih smeštajnih kapaciteta Pijerije – Pele – Imatije.

Prijem je održan u Kraljevskom dvoru u Beogradu, čiji prostor je ljubazno ustupljen od strane prestolonaslednika princa Aleksandra Karađorđevića i princeze Katarine, sa ciljem da se ugosti promocija turističkih mogućnosti Pijerije i da se ukaže na kvalitete koje poseduje ovaj region iz oblasti gastronomije, vinarstva i generalno na visok nivo usluga koje se pružaju posetiocima.

Za izbor menija lično se pobrinuo šef kuhinje hotela „Poseidon Palace“ gdin Nikos Gonelas sa svojim pomoćnicima, dok je prezentaciju vinogradarstva, osobina geografskog područja i vina koje se prave u Pijeriji obavio enolog i vlasnik Vinarije „Pijerija Eratini“ gdin Pavlos Argiropulos.

Najviše mi se dopalo belo vino, ukusni i mekani losos, a veoma prijatni i ljubazni domaćini su se trudili da odgovore na sva naša pitanja. Tradicionalno prijateljstvo koje postoji između Grčke i Srbije osećalo se i ove večeri, tako da sam zaista imala utisak da sam “među svojima”.

Uživala u ovom vrhunskom gastro događaju i priznajem da su me predstavnici ovog regiona veoma zainteresovali da ubrzo posetim ovu oblast. Shvatila sam da je grčka kuhinja mnogo više od girosa, fete i tzazikija i da bi zaista trebalo da se detaljnije pozabavim gastro ponudom i vinima Grčke tokom nekog od narednih putovanja.

A šta je bilo na meniju? Pogledajte na fotografijama:

Sve fotografije sa događaja: Jovana Tomašević

The post Hrana i vina regije Pijerija predstavljeni u Beogradu appeared first on Utisci sa putovanja.

Posebno će se obradovati svi koje žele da samostalno otputuju na Krit na letovanje!

Kompanija Ellinair uvodi novu, direktnu sezonsku liniju Beograd-Krit (Heraklion).

Avioni će poleteti ka ovom spektakularnom i najvećem grčkom ostrvu 14. juna i leteće do sredine septembra, na svakih deset dana. U cenu avio karte je uključen i kofer od 20 kg, kao i ručni prtljag od 5 kg.

Karte su već u prodaji putem njihovog sajta!

Evo primera cene za polazak 5. jula i povratak 15. jula 2016. godine:

Kao što vidite, nema presedanja, nema doplate za kofer, tako da ćete sada moći mnogo brže i lakše da samostalno organizujete svoje putovanje na Krit.

S obzirom da je Krit zaista veliko ostrvo, dobra stvar ovde je što možete da ostanete i duže – na primer 20 dana na ovom ostrvu bi vam omogućilo da zaista dobro upoznate sve što nudi. Niste ograničeni na klasičnih agencijskih deset noćenja, što nije ni približno dovoljno za Krit. Cena karte je ista (ako odete na primer 5.jula i vratite se 26. jula i dalje je cena 243,22 EUR).

Kritom sam oduševljena, što sam detaljno opisala u dva teksta – o Najlepšim mestima zapadnog Krita, kao i njegovim neverovatnim krivinama i roze pesku!

Rado ću odgovoriti na sva dodatna pitanja o Kritu!

U planu je otvaranje linije i za Krf, ali tih karata još uvek nema u prodaji. Kada budu puštene u prodaju, obavestiću vas.

Srećan put!

The post Nova Ellinair linija Beograd-Krit (Heraklion) appeared first on Utisci sa putovanja.

Vremenom su se stvari malo promenile.

Odnosno, okrenula sam se ka samostalnoj organizaciji putovanja i samostalnom istraživanju sveta. Valjda kako se i mi menjamo, menjaju se i naš način putovanja i način na koji zamišljamo idealan odmor. Međutim, to ne znači da sam prestala da pratim ponude agencija i aranžmane koje nude. Radoznala sam i zanima me, a i veliki broj ljudi oko mene i dalje putuje uglavnom preko agencija i pita me redovno za savete, iskustva i utiske sa prethodnih putovanja.

Na sajam sam otišla da bih kao bloger pogledala šta je novo u turističkoj ponudi. Kakva su predviđanja turističkih radnika, šta se najviše traži i gde ćemo ovog leta putovati? Ima li popusta? Da li uopšte ići na sajam?

Na štandovima par naših agencija našla sam odgovarajuće sagovornike sa kojima sam popričala o tome šta je sada aktuelno.

Tanja Živanović iz Viva Travela je rekla da je najtraženija destinacija Grčka, a nju prati Italija i Sicilija, koju nude i avionom (čarter let) i autobusom. Parga i Lefkada su takođe u ponudi čarter letom ili autobusom, uz Krit, Rodos, Skijatos. Sajamski popust za avio aranžmane je 10%, autobuske 15%. Popust traje tokom sajma, a možete platiti i u poslovnicama.

Svetlana iz agencije Ponte je rekla da imaju standardno čartere za sve atraktivne destinacije, a novo za naše tržište je Kalabrija, uz dve nove destinacije – Limnos i Samos. Sajamski popust i cenovnici važe do kraja meseca. Popusti su oko 30-40%.

Marija Riznić iz Eurojet agencije rekla mi je da najviše idu Grčka, Španija i Italija, kao i da Turska ide nešto slabije ove godine. Sajamski popust traje do ponedeljka ujutru, za čarter letove je 10%, wellness programe 7% i za evropske gradove je 7%. Možete da uplatite po sniženim cenama i u poslovnicama.

Iz agencija Big Blue i Kontiki, razgovara sam sa Dušanom i Anom koji su mi rekli da imaju “ceo svet na dlanu” i da novi čarteri ka Atini i Solunu omogućavaju lakšu organizaciju letovanja u tim regijama. Tu su i čarteri za Španiju, Tursku. Očekuju da će najtraženije biti Grčka, Turska, Sicilija. Uz novi “Kontiki Economy” program, nadaju će da će privući goste sa nižim budžetom nudeći hotele sa dve ili tri zvezdice. Sajamski ili early booking popust je do kraja meseca i maksimalno iznosi do 45%, uz dodatne popuste ako uplatite na sajmu.

Zatim sam i pričala sa predstavnicima agencija iz Albanije, koji su mi rekli da bismo trebali posetimo Albaniju zbog UNESCO znamenitosti i obale – objasnili su mi da imaju lepu obalu, sa čak i crnim peskom. Uz to, kažu da bi rado dočekali goste iz Srbije i da im je prva asocijacija na naše ljude Lepa Brena A da vole i Draganu Mirković Svi na štandu su bili jako ljubazni i simpatični.

Na veselom štandu Kube sam popila čašicu jakog ruma i nastavila ka drugim štandovima. Sa simpatičnim predstavnicima Turističke organizacije Namibije pričala sam o mojoj ljubavi prema Africi i rekli su mi da moram videti i Namibiju, posebno pustinju. Uz iskrene želje da se opet uskoro nađem na najlepšem kontinentu, prešla sam u halu 4 gde je izložena bogata turistička ponuda Srbije, uz lokalne meze, muziku i kolo.

Na kratko sam se odmorila na atraktivnom štandu hotela Palisad sa Zlatibora, koji renoviran čeka nove goste, uz moto “mesto gde se odmaraju zvezde”, sa ponosom ističući da ih je posetila i Lady Gaga tokom svog boravka u Srbiji. Uz moderni ambijent i 4 zvezdice koje ponosno nosi, sigurna sam da će se uskoro naći na mojoj listi vikend-hotela.

Uz sajam turizma, u toku je i sajam vina, pa dok prelazite iz jedne hale u drugu, okrepite se kvalitetnim domaćim i regionalnim vinima. Dodatno možete sebe da obradujete lepim ručnim radovima i suvenirima iz Srbije. Šetajući tako sam naišla na par štandova sa prelepim sitnicama za poklone, a sebi sam uzela jednu divnu šolju. Sve je pravljeno ručno, kod nas. Ako nemate ideju šta da ponesete prijateljima u inostranstvu kada putujete, ovde možete naći puno interesantnih, a nesvakidašnjih sitnica.

Da li da idete na sajam?

Ono što meni lično ne prija na sajmu je prevelika vrućina u halama, ogromna gužva i još veća buka. Ako idete, spremite se na ovo i bez flašice vode ne krećite. Veliki je broj izlagača, informacija i uz sav prateći žamor, brzo boravak u tom prostoru postaje neprijatan. Kada bih putovala preko agencija, mislim da bih radije pogledala ponude na Internetu i otišla da uplatim u poslovnicama, nego što bih išla na sajam. Sve cenovnike bi trebalo da imate na Internetu, a opise hotela svakako morate dodatno i samostalno proveriti i istražiti pre uplate, to već znate.

Informacije koje su naveli predstavnici turističkih agencija navedene su isključivo u informativne svrhe i nisu sponzorisane od strane navedenih agencija, niti sadrže ličnu preporuku za putovanje istim. Neke od agencija čije sam štandove posetila nisu imale predstavnika koji bi odgovorio na moja pitanja i zbog toga se nisu našle u ovom tekstu.

The post Utisci sa Sajma turizma – zašto da (ne) idete? appeared first on Utisci sa putovanja.

Šta se ovde događa, pomislim i odmah odem na sajt Društva Gozba.

Ko su ovi ljudi?

Mi smo grupa ljudi koja voli ukusnu hranu, lep ambijent i vesele razgovore – pročitam i odmah pomislim:

Ovo je fantastično! Nastavljam dalje:

Te lepe stvari volimo da delimo sa drugima, na našim druženjima uz priču i smeh. Takođe, želja nam je da promovišemo ideju zajedničkog obedovanja i u te svrhe organizujemo okupljanja četiri puta godišnje, uvek na različitim mestima.

Da, razgovor, konačno neko mesto gde ljudi komuniciraju međusobno! Možda ni ne bih odmah “pala” na Gozbu da nisam primetila koliko se potencira na komunikaciji za zajedničkim stolom, uz zanimljivu, sveže pripremljenu hranu i prijatan ambijent.

Možda ćete lako naći mesta sa dobrom klopom ili ambijentom u kojem se osećate prijatno. Ali mesto gde dolaze ljudi koji neće sve vreme gledati u telefon, zagledati ko je šta obukao, ko je s kim došao, analizirati koju marku cipela i torbe nosite nećete lako naći. Živopisne fotografije na sajtu Društva Gozba, kao i na njihovoj FB stranici, ukazivale su mi na to da ovde ne dolazi taj tip ljudi.

Ovo je neki drugi senzibilitet, onaj koji mi je mnogo bliži.

Kako u životu nikada ništa nije slučajno, par dana nakon otkrivanja Gozbe kao ideje i događaja, upoznajem i Ivanu Volić, jednu od organizatorki. Nisam ni znala da je ona deo toga, dok sama nije slučajno pomenula. Kada na Internetu primetite neki događaj, pa kada nakon toga i u realnom svetu upoznate osobu koja radi na tome, cela ideja prelazi na viši nivo jer osetite kakva energija stoji iza tog projekta.

Time ideja postaje samo još lepša i zanimljivija i naravno odmah bliža, ličnija. Kada sam čula sa koliko ljubavi se priprema svako jelo, osmišljava meni i biraju vina i deserti i videla sa kakvim sjajem u očima Ivana priča o Gozbi, znala sam da moram biti deo toga, već prvom sledećom prilikom. U stvari, to sam znala nakon prvog pogleda na sajt, a sada sam bila potpuno sigurna.

Kako je bilo na večeri?

Ta prilika bila je u nedelju, 7. februara 2016. godine u Novom Sadu, u restoranu Project 72 Wine and Deli. Prijavila sam se još u decembru, nakon njihove FB objave da su prijave otvorene i da se obavljaju isključivo e-mailom. I od decembra sam stalno pričala o tome – šta li ćemo jesti, ko li će sve doći – toliko nepoznatih elemenata čini celu priču mnogo zanimljivijom i uzbudljivijom. Cena ove Gozbe iznosila je 3500 RSD.

Na ulazu su nas dočekali domaćini, uz Ivanu tu je bila i Nevena, autor bloga Hleb i lale, koju do tada nisam poznavala, kao i cela Gozba ekipa – fotografi, dekorateri, asistenti. Veliki broj kreativnih ljudi radi na tome da svaki detalj bude pažljivo osmišljen, od ručno pisanih pozivnica koje vam stižu na kućnu adresu, do dekoracije stola i slično.

Dok su gosti polako pristizali, upoznavali smo se međusobno polako ispijajući zeleni čaj, uz maki i kalifornija rolnice sa avokadom, šargarepom i omletom. Zagledamo ambijent, šetamo se po restoranu, gledamo meni, tražimo svoje mesto za stolom. Ko li će sedeti pored mene? Kako li su određivali ko će gde sedeti? razmišljam u sebi. Koncept Gozbe je takav da, čak i kada dođete sa nekim koga poznajete, nećete sedeti pored te osobe za stolom. I to mi se takođe baš dopalo.

Šta je na meniju?

Čitam meni i shvatam da neke stvari verovatno nikada nisam jela i iskrena da budem, ne znam šta su. Odlično, probaću nešto novo, zato sam i došla.

Kremasta miso supa sa graškom i leblebijom dobro mi je otvorila apetit. Nude još, ali ne smem da uzmem, štedim se za nastavak, iako mi baš prija ova kombinacija. Polako se svi upoznajemo i pričamo. Čujem žamor sa svih strana, vidim opuštene ljude i mislim se – šteta što ovakvih događaja nije više!

Dolazi i glavno jelo – burgeri od lososa i gofa, čips od paštrnaka, ukiseljeni luk, salata od morskih algi! Kakva  neobična kombinacija, kakav dobar ukus. Burgeri mekani, sočni, dok sam prema luku bila skeptična sve dok ga nisam probala i shvatila da njegova kiselost savršeno ide uz celu kombinaciju. Morske alge kao dašak svežine na tanjiru vuku nas u neke putničke priče. Ljudi oko mene su radoznali i zanimljivi svetski putnici, pa lako nalazimo bezbroj zajedničkih tema i strasti. Pijemo i dobro vino, belo, svi ukusi su u harmoniji, različiti, ali se odlično nadopunjuju.

Vreme do deserta prosto leti. Kad pre desert? Pa nisam se sa svima ispričala i upoznala, treba mi još vremena. Torta obično znači i kraj druženja, da li je i ovde tako?

Uz mekani kolač od maka i limuna (Ivana, hoću recept), dobijamo i neki čudni zeleni napitak. Šta je ovo? U meniju piše matcha latte, ali mi to ne pomaže mnogo –  nemam pojma šta je. Naše nasmejane i ljubazne domaćice, koje su tu uz nas za stolom sve vreme, objašnjavaju nam da se napitak pravi od listića zelenog čaja (reč matcha u stvari znači prah od listova zelenog čaja), sa mlekom. Malo mi se čini gorko, dajem mu još jednu šansu, ali ipak nije za mene. Možda bi sa onim medom koji smo dobili uz njega bilo bolje.

Zato je desert fantazija, mekan, svež, miriše na limun. Kako bi mi sad prijao jedan espreso uz ovaj kolač.

Zar je već kraj? Ljudi polako odlaze. Nedelja je veče, žuri se, sutra se ipak radi. Moram i ja da idem, žurim na autobus za Beograd. Već je oko 9 sati, treba nekako doći do kuće. A ostala bih duže.

Šteta što nismo ranije počeli, ljudi bi duže ostali i spontani razgovor na kraju večeri bi duže trajao, razmišljam dok autobus ide mračnim auto-putem ka Beogradu. Recimo, da smo se okupili u vreme ručka, imali bismo celo popodne na raspolaganju za neke lepe priče i doživljaje sa ljudima čije nam društvo prija.

Možda bi to bio moj savet ili predlog – prilagoditi vreme početka Gozbe u zavisnosti od dana u nedelji i godišnjeg doba. Dok letnju Gozbu zamišljam negde u smiraj leta, u sumrak pored mora ili reke, dok miriše riba, zimska bi možda mogla da bude u ranijem terminu, baš zbog vremena i organizacije njenih gostiju.

U svaki trenutak i svaki detalj Gozbe utkano je mnogo ljubavi, pažnje, kulinarskog znanja i iskustva i to se oseća u vazduhu i vidi u svakom kreativnom momentu večeri. Nemojte ovo propustiti.

The post Gozba – nesvakidašnja večera uz dobru priču appeared first on Utisci sa putovanja.

U ovoj kategoriji, našli su se i:

• pobednik u kategoriji Blog – amitzdulniker.com
• celuloidnamrznja.com
• pedja.supurovic.net
• hronokuhinja.rs

Veoma nas je obradovala i prijatno iznenadila ova nagrada. Kao objašnjenje, u časopisu je o blogu navedeno sledeće:

Putovanja i istraživanje novih mesta, upoznavanje novih ljudi i uživanje u lokalnoj hrani velika su strast autorke bloga Ane Asanović, što se vidi kroz ceo njen rad. Uočavamo da Ana voli istraživačko novinarstvo, pa ćete na ovom blogu pronaći niz korisnih saveta vezanih za putovanja, kao što je online kupovina avio karata i pronalaženje izgubljenog prtljaga.

Uz mene, na ovom sajtu kao tehnička podrška rade i Maja Asanović i novosadski Tilda Centar, kojima se ovim putem zahvaljujem što su uz mene od početka.

Hvala čitaocima koji su me nominovali, stručnom žiriju časopisa PC Press koji je prepoznao veliku ljubav i energiju utkanu u ovaj blog, svima vama koji čitate, delite sa prijateljima, komentarišete i putujete sa mnom. Takođe, hvala i kolegama sa drugih blogova i portala koji su podržali i primetili blog.

Obećavam da ću sa vama i u 2016. godini aktivno putovati širom sveta i deliti avanture, otkrića, zanimljive ljude i gastro avanture.

Fotografije u tekstu: PC Press i lični album

The post Utisci sa putovanja na listi Top 5 blogova u Srbiji appeared first on Utisci sa putovanja.

Oduševljena načinom na koji je tekst napisan, tako da i mi koji nismo stručnjaci za ljudski um možemo da razumemo uzoroke i posledice određenog ponašanja i čestih pojava koje nas okružuju, rešila sam da Jovanu pozovem da gostuje na mom blogu.

U značaj putovanja za psihički razvoj svakoga od nas uopšte ne sumnjam, a stručnjak kao Jovana mi je bio potreban da i vama i meni detaljnije pojasni šta je to u stvari što nam donose putovanja i kako se mi menjamo putujući.

Dajem reč Jovani:

Da biste upoznali sebe, morate upoznati svet, ali ova rečenica se može i okrenuti i u drugom smeru. Upoznavanjem sveta upoznajemo različite verzije sebe. Putovati, znači istraživati i neretko je lakše istraživati različite kulture i običaje nego se kretati lavirintom koji smo mi sami. Odlazak „tamo negde“ gde nas niko ne zna, može biti beg od verzije koja smo postali i beg od okolnosti koje nas okružuju.

Jer, bivstvovati na mestu gde drugi ljudi ne znaju čega se plašimo, gde ne moramo da se ponašamo kako se od nas očekuje i gde zaista možemo da izmislimo sebe onakve kakvi želimo da budemo, daje osećaj slobode. Ovaj osećaj slobode nam daje predah od anksioznosti i pritiska, od svakodnevnih problema i sumnji. Daje nam energiju za nastavak života u ovde i sada, ali nam i proširuju vidike, podseća nas na celovitost sveta, da na ovoj planeti nismo samo mi tužni i srećni, i često zbunjeni, daje osećaj pripadanja i zajedništva u ulepšavanju svakodnevnog života.

Često se čuje rečenica: „Samo da promenim malo sredinu“ kao rešenje za situaciju u kojoj se nalazimo, sa mišlju da promena okoline menja i situaciju, problem, ali i nas. Ali, ono čega nismo svesni je da duži ostanak na novom mestu omogućava isplivavanje stvarnosti kojoj smo pripadali i od koje želimo da se odvojimo. Jer, promena mesta nije dovoljna da bismo promenili sebe, naši obrasci ponašanja ne nestaju sa promenom sredine, oni se menjaju voljom i radom, a za to je potrebno vreme.

To je kao da želite da prekrečite sobu iz crne u belu boju, samo jednim slojem. Crna boja će isplivati kada se najmanje budete nadali. Verovatno zato nigde i ne ostajemo duže od desetak dana, to je nepisano pravilo godišnjih odmora i putovanja. Taj kratki odmor, taj kratki dobrovoljni beg, ima svoju funkciju, ali ne predstavlja dugotrajno rešenje. Međutim, u trenucima napora, stresa i jednostavne iznurenosti, upravo su ovi kratki begovi „lek“.

Boravak „tamo negde“ i posmatranje ljudi, uči nas da bez obzira ko smo i gde smo, svi imamo iste potrebe, želje, snove, svi smo jednaki u potrazi za sobom, ali da su različiti načini na koje to radimo. Ponekad je promena mesta više od bega, ona može da posluži kao bina na kojoj možemo da isprobamo svoje veštine, da testiramo svoje strahove i tom prilikom osnažimo i dopunimo svoju sliku o sebi.

Može da posluži kao test situacija, da vidimo koliko smo napredovali, koje su nam granice, a koliko nam je ostalo prostora za dalji razvoj. A pošto nam uvek ostaje prostora za lični razvoj, tako i putovanja nikad nije dosta.

Probajte da bolje spoznate sebe tako što ćete sledeći put kada otputujete voditi beleške. Svaki dan, uveče, zapišite kako ste se osećali, šta ste misliti, koliko se te misli razlikuju u odnosu na one koje inače mislite, koliko se vaše emocije razlikuju, koji su strahovi prisutni ili odustni. Ukoliko primetite razliku sebe na putovanju u odnosu na sebe kod kuće, probajte da postavite sebi pitanje kada se vratite kući:

„Šta mi je potrebno u ovom trenutku, ovde i sada, da bih se osećala kao na putovanju?“.

U potrazi za sobom upoznajemo svet, a u potrazi za svetom upoznajemo sebe. Onu svoju suštinu i odgovor na pitanje ko smo, bojimo različitim bojama koje susrećemo, ali svoju osnovnu boju ne menjamo, već je na taj način obogaćujemo. Putovati i istraživati svet, ali i sebe, čini maratonsku trku zvanu život bogatijom i lepšom.

Razlozi za putovanje mogu da variraju u odnosu na osobu, ali je cilj isti: pronaći sebe tokom šetnje svetom.

Autor teksta:

Jovana Trbojević, Doktorand psihologije, Psihološki savetnik
Jovanine stručne, a razumljive, korisne i savetodavne tekstove možete pratiti na njenom blogu Glavologija.

Takođe vas pozivam i da zapratite njenu Facebook stranicu, kao i Tviter nalog kako biste uvek bili u toku sa aktuelnim temama.

Koliko je vas neko putovanje promenilo? Napišite svoje mišljenje u komentarima ispod teksta.

Sve fotografije u tekstu (Sicilija-Etna, Zanzibar-plaža i Najrobi-druženje sa decom) pripadaju blogu Utisci sa putovanja, osim naslovne fotografije.

The post Šetnja svetom u potrazi za sobom appeared first on Utisci sa putovanja.