Rio – opasni talasi i bezbedna favela

Ako vam je namera da turistički idete u Brazil na kratak period, Rio je prava destinacija.

Bili smo smešteni u delu koji se zove Botafogo, u blizini su Leme, Ipanema, Kopakabana. Ceo taj deo je bezbedna turistička zona.

Po preporuci, bili smo u hostelu Vila Karioka (Vila Carioca) koju drže neki kapoeiristi, pa smo tu i ostali i nismo se nimalo pokajali. Sjajno osoblje je uvek spremno da vas uputi, da vam pomogne, imaju raznoliki izbor tura. Jedno veče su vodili goste na neku žurku u centru, vratili su se svi tek ujutru. Ako sednete na klupu ispred hostela i pogledate ka krošnji drveta manga iznad vas, verovatno ćete videti majmunčiće kako trčkaraju.

U svakom gradu u Brazilu možete da se hranite u restoranima u kojima se prodaje hrana na kilo. Izbor hrane je odličan. Međutim, ako ste mnogo gladni, ne idite tamo, pretrpaćete tanjir zbog gladnih očiju pa ćete ostati praznog džepa. Imate i obične jeftinije restorane gde imate dnevni meni. Cene su kao i kod nas, oko 5-7 evra, ali u brazilskim realima. Pripremite se dobro jer kad tu naručite hranu, porcije su ogromne! Naravno, najviše ima pasulja i pirinča.

Najlepša stvar u Riju su naravno plaže i ceo taj stil života na plaži. Šešir vam je koristan za šetnje jer je sunce jako. Zato niko ne ide ulicama u podne, samo blesavi turisti.

Imajte u vidu da je beli šešir jednako turista.

U blizini Ipaneme, kad izađete iz metroa, nailazite na Hipi pijacu. Pravo mesto za kupovinu suvenira, pa čak i odeće. Svega ima u ponudi i cene su ok. Naviknite se što pre na japanke, da ne kažem havajke, ako već niste. Svi ih nose, a ako ih ne nosite, gledaju vas kao Marsovca. Možete li ikako još više pažnje privući na sebe? Pijaca je mesto gde možete i njih da kupite. Naviknite se i na prašinu, svuda je ima. Sitan pesak ili prašina, šta li je, ne znam.

Plaže su pune ljudi, posebno vikendima. Svaka plaža ima drugačiju šaru na pločniku. Idealne su za sunčanje, a za brćkanje… pa… onako. Talasi su jaki što vam potpuno onemogućava plivanje. Možete samo da skačete u talase i da se tako zabavljate. Posle jedne pogrešne procene i prevrtanja pod talasom koje me je odnelo nekoliko metara ka obali, zasitila sam se i te zabave. Osetila sam se kao nasukani kit.

Plaže Leme i Kopakabana, Ipanema i Leblon su kao jedna duga plaža. U svakom baru imate hladan kokos koji vam otvaraju na licu mesta. Ujedno je to i najpopularnije osveženje, pored prirodno ceđenih sokova i piva.

Osim plaža, treba da posetite centar grada, Lapu. Tu ćete videti čuvene Lukove Lape (Arcos da Lapa) i šarene stepenice (Escadaria Selarón). S belim šeširom nije ni čudo što smo privukli poglede, pa smo se osećali blago neugodno. U blizini turističkih tačaka je prepuno ljudi. Tu možete čak i bolji fotoaparat da nosite.

Inače vam se preporučuje da takve fotoaparate ne nosite sa sobom da ne biste privlačili pažnju i rizikovali da vam ga neko ukrade.

Nezaobilazno mesto u Riju je Botanička bašta. Prelepa, divna, predivna. Ponovni susret sa tropskim biljkama i pticama. Potpuni je doživljaj kada stanete pored „žbuna“ i shvatite da je njegov list veći od vas samih. Prvi put smo tu videli voće koje se zove žaka (jaca). Jestivo je, da, koliko god izgledalo čudno spolja, pa i iznutra. Bašta je ogromna, a ako imate sreće kao mi, videćete i ptice tukane, poznate iz crtaća Rio, ona crna s narandžastim kljunom.

Dobili smo podatak od poznanika da je jedna od favela u blizini bezbedna za posećivanje. Ista ta favela vodi ka vrhu Dva brata (Dois irmãos) odakle se spuštaju paraglajderi. Pentranje po faveli, jer zaista deluje kao pentranje koliko je strmo, potpuno vam pruži drugačiju sliku o životu običnih ljudi.

Shvatite koliko je turistička zona našminkana. Od dna do vrha favele i nazad prevoze kombiji i motori. Od toga su ljudi napravili posao, ali zato smo se pazili dok smo išli peške jer jako brzo voze, a ulice su vijugave i nepregledne. Kasno smo krenuli da bismo stigli do vrha, ali smo uhvatili nezaboravan zalazak sunca i neverovatan pogled na Rio za kraj boravka u famoznom gradu.

Još puno toga je ostalo da se vidi, ali put nas je vodio dalje.

Sledeća stanica – tropski raj, Baija.

Tekst i foto: Aleksandra Minić, Centar kapoeire Angole