Najčešća pitanja u vezi ture Kenija-Tanzanija-Zanzibar

Nakon povratka s puta, dobila sam veliki broj sličnih pitanja i u ovom tekstu ću se potruditi da vam pružim što preciznije odgovore.

1. Da li je naporno?

Tura nije fizički naporna, ali jeste zamorna. Šta to znači? Na turi nema fizički zahtevnih dana. Nije predviđeno neko dugo pešačenje, planinarenje ili tome slično. Jedini aktivniji dan bio je u Mošiju, u Tanzaniji, kada smo išli na treking do Materuni vodopada.

Hodali smo negde oko 2 sata do samog vodopada, bilo je delova koji su bili strmi i delova kada ste morali nešto da preskočite, malo da se pomučite da se popnete ili siđete. Tu je u stvari problem pravio klizav teren, jer je prethodne noći padala sitna kiša, zemlja je bila klizava, a vlažno lišće i rastinje po zemlji je samo otežavalo kretanje.  Tu su vam neophodne dobre patike.

Šta je onda zamorno? Ono što me najviše zamorilo je previše vožnji kombijem i autobusom koje dugo traju. Kuda god da smo krenuli, išli bismo oko 5-6 sati, po lošim putevima. I to sve jako umara i iscrpljuje. Ništa niste radili, a umorni ste. Velike su razdaljine, a tura je takva da smo stalno menjali mesto boravka i čini mi se da smo stalno bili u autobusu. Pošto nisam ljubitelj autobusa, to mi nije prijalo i neke stvari bih sigurno promenila u samoj turi.

2. Kakva je grupa?

Ovo putovanje je bilo prvo u kojem sam išla sama, a u grupi. Dosadašnja putovanja bila su u sledećim varijantama:

1. potpuno sama i u svojoj organizaciji, 2. u samostalnoj ogranizaciji, sa nekim 3. preko agencije, sa nekim (standardne agencijske ture). Nisam ranije išla sama u grupi, preko agencije.

Za put se možete spremiti na razne načine, ali za grupu vas niko ne može pripremiti jer niko ne može da predvidi kakvi će vam biti saputnici i kakva će biti dinamika i energija grupe. Kod ovog tipa putovanja grupa ima “make it or brake it” ulogu.

Šta ovim hoću da kažem?

Tura je tako osmišljena da ste sve vreme sa grupom. Dok ne dođete na Zanzibar, nema trenutaka kada možete na primer sami da odete negde da popijete kafu, prošetate ili da radite šta god biste inače samostalno radili na putu. Fali vam prostor i vreme za sebe i lična interesovanja. Usled specifičnosti destinacije, skoro svaki dan vam je detaljno isplaniran i sve vreme ste svi zajedno.

Takođe, nemate puno kontakta sa lokalnim stanovništvom ili drugim grupama putnika. U suštini, sve vreme ste upućeni samo jedni na druge. Dve nedelje, svaki dan, ceo dan. A provoditi 24 časa sa 15-tak ljudi tada prvi put vidite, imate različite energije, životne stavove, smisao za humor i poglede na svet nije lako.

Ako grupa nije funkcionalna, biće puno nesuglasica, sukoba mišljenja i dogovora koji predugo traju. Normalno je da svako ima svoje želje i stavove, da su ljudi umorni nakon 10 sati vožnje po lošem putu i da često nervoza preovlada. Budite spremi da će takvih situacija biti.

Moj savet je da pokušate sami sebe da pripremite na ovakve stvari pre puta. Budite svesni da ćete morati da budete veoma tolerantni prema saputnicima i fleksibilni kada se radi o iznenadnim situacijama na putu. Kakva god da je grupa i bez obzira na to sa koliko ljudi možete da se družite, a sa koliko ne biste ni kafu mogli da popijete u nekim drugim okolnostima, imajte na umu da putovanje traje samo dve nedelje i pokušajte da se koncentrišete na destinaciju i na predele oko sebe, a ne na samu grupu. Moram priznati da to nije lako.

Takođe imajte u vidu da i neko vaše ponašanje može da ometa grupu, koči je ili otežava put, tako da pokušajte da se kontrolišete i da sarađujete. Granice tolerancije i zone komfora će sigurno biti znatno pomerene.
Što se tiče uzrasta ljudi, polovina je bila tu oko mog godišta, što znači oko 30-40 godina, dok je druga polovina bila malo starija, odnosno oko 50-60 godina.

Imam i dobru vest – grupa/agencija vam nije neophodna!

Dok smo bili na putu, stalno sam primećivala parove bekpekere, viđala sam ih i na ulicama Najrobija, u busu za Tanzaniju, a kasnije smo i upoznali jedan divan par iz Hrvatske koji je došao u samostalnoj organizaciji. Takođe, nakon mog povratka, jedna koleginica je sa svojim društvom sama organizovala i otišla na safari i na Zanzibar.

Ako imate svoju mini grupu, jednog ili par prijatelja koji bi krenuli sa vama u posetu ovim zemljama, ne morate da idete preko agencija i možete da napravite putovanje kakvo želite prema sopstvenim interesovanjima, tempu, dinamici i dnevnom ritmu. Za razliku od Evrope, gde zaista mislim da devojke mogu same da putuju, ovde ne bih možda preporučila, ali par prijatelja mislim da može samostalno da se organizuje i ode.

Avio kartu ćete kupiti online, smeštaj isto možete da nađete i bukirate online, a safari možete organizovati preko lokalnih agencija, ima ih čak i na Facebooku. Sve ovo nisam imala u vidu pre odlaska, ali kada sam stigla tamo i videla da se na safari i na sve izlete ide isključivo preko lokalnih agencija, shvatila sam da bi se moglo organizovati nešto samostalno i da vam ne treba niko da vas vodi za ruku.

Vaše je da proučite sve ponude i da osmislite šta želite da vidite. Čak i kada ste iskusni u organizovanju samostalnih putovanja, trebaće vam puno vremena i energije da sami sve ogranizujete i da kreirate put kakav ste sanjali, možda će i koštati više, ali ćete biti slobodni dok ste tamo! To mnogo znači jer se u Afriku ne ide svaki dan. Razmislite dobro šta bi vam više odgovaralo i kako ćete otići. Ovo je zaista individualna odluka koja zavisi od vašeg senzibiliteta.

3. Kakav je smeštaj?

Bila sam svesna da idem u Afriku na budget putovanje, tako da nisam očekivala luksuzan ili noviji smeštaj. Najvažnije mi je da je koliko-toliko čisto i da ima tople vode. Tokom većine ture smeštaj je bio pristojan, što ću detaljnije opisati kada budem pisala o pojedinačnim gradovima sa ture. Svi smeštaji su imali mreže za komarce iznad kreveta (mada su nekad bile bušne) i sopstveno kupatilo sa toplom vodom.

Najgori smeštaj je bio u hotelu Funguni Palace u Stone Town-u na Zazibaru jer su sobe bile premale, a kupatilo jako prljavo. Najbolji je bio hotel Karafuu na Zanzibaru u kojem smo proveli poslednja tri dana ture. Takođe, smeštaj tokom dva dana safarija u Masai Mari je bio više nego skroman, u šatorima sa krevetima. Kupatilo je i ovde bilo problematično, ali pošto smo ostali samo jednu noć, nije bilo strašno. Dok pišem ovaj tekst, gledam koliko različitih opcija za safari smeštaj postoji na sajtu Maasai Mara, divim se lepoti modernih soba-šatora usred savane i zamišljam kako bi bilo divno odsesti u nekom od njih i popiti jutarnju kafu u svitanje, s pogledom na savanu…Obavezno pogledajte!

4. Da li je bezbedno?

Stalno smo bili u grupi i bilo nam je rečeno da ne idemo sami. U Najrobiju smo u manjim grupicama išli na večeru, a u Mošiju u Tanzaniji smo svi zajedno išli u restoran i onda pravo u hotel jer su nam govorili da ne bi trebalo da budemo na ulici posle 22h. Zanzibar je mnogo opušteniji, tu smo konačno mogli i sami da se šetamo.

Generalno, noću ili ne trebalo izlaziti ili bi trebalo ići u grupici/ili sa lokalcima-vodičima i biti oprezan. Ne mogu da procenim koliko je danju opasno po Najrobiju jer sam pre odlaska čula razne priče, ali pošto sam stalno bila u velikoj grupi nemam osećaj koliko bi bilo opasno da nas je bilo samo dvoje ili troje i da smo bili bez lokalnog vodiča.

Važno: Dobro pročitajte plan puta ako idete preko agencija i pitajte sve što vas zanima PRE nego što uplatite.

Ova tura je u ponudi više agencija, kako iz Srbije, tako i iz regiona. Ture se delimično razlikuju od agencije do agencije. Dobro pročitajte plan puta i tražite da vam se kaže u kojim ćete hotelima biti smešteni kako biste na netu proverili njihovu čistoću i videli komentare ostalih putnika.

Jedna od jako bitnih stvari na koju treba da obratite pažnju je – odakle je povratak. Ako ste sleteli u Najrobi i odatle počinje vaše putovanje, a završavate turu na Zanzibaru, nikako nemojte da se vraćate kući iz Najrobija. Predaleko je, već ste proveli sate i sate u busu i nećete imati snage da se busom vraćate sa Zanzibara u Najrobi i onda da letite nazad. Putovali biste nazad minimum 16, a realno mnogo više sati. Znači, vratite se ili direktno sa Zanzibara, što bi bilo idealno ili iz Dar es Salama.

Ako imate bilo kakva dodatna pitanja, možete ih navesti u komentarima i odgovoriću vam u najkraćem mogućem roku.

Autor naslovne fotografije: saputnik u grupi, Aleksandar M.