Studiranje u Australiji: kako je izgledao prvi dan?

Danas sam shvatila da ću diplomirati za manje od mesec dana, a da vam nisam ni jedan tekst napisala o studiranju u Australiji. Mislila sam da ću moći jednim tekstom sve da vam prenesem, ali je to nemoguće. Tema je obilna, a po vašim pitanjima na FB stranici Utisci sa putovanja, kao i na Instagramu, vidim da vas svi detalji zanimaju.

Zato ću o studiranju u Australiji pisati u više delova.

Dugo vremena je prošlo od poslednjeg teksta na blogu i pitali ste me zašto ne pišem.
Istina je da u stvari stalno pišem – pisanje je ogroman i veoma važan deo mog mastera. Tokom poslednjih nekoliko meseci morala sam da dam prioritet studijama, nadam se da mi niste zamerili. Redovno odgovaram na sve vaše poruke na društvenim mrežama, kao i na komentare na blogu.

Moje master studije iz Komunikacija i odnosa s javnošću počele su u julu 2016. godine i traju dve godine. Neverovatno je kako su te dve godine proletele. Imam utisak kao da sam juče sedela kod Elene u kancelariji i raspitivala se o uslovima za dobijanje vize.

Početak ili “Are you OK, you look so worried”

Prvog dana, koji se zove Orientation day, bila sam toliko zbunjena da me je jedna od devojaka koja radi na upisu novih studenata pitala da li sam dobro i da li mi treba pomoć. U stvari, upravo tome i služi taj dan – da se novi studenti upoznaju sa univerzitetom, svojim smerom i da izaberu predmete.

La Trobe University zauzima ogromnu površinu tj. campus i čini ga toliko mnogo fakulteta da je moja početna zbunjenost bila izazvana činjenicom da ne znam gde prvo da idem i šta treba da radim.
Iako ste zvanično upisani na fakultet, proces upisa na licu mesta sastoji se od toga da popunite jedan formular, da vas fotografišu i da vam otvore studentski email odakle će se obavljati sva komunikacija sa fakultetom.

Takođe vas upoznaju sa online portalom gde se nalaze svi rasporedi časova, snimci sa predavanja, lekcije, beleške i gde i vi postavljate svoje radove za ocenjivanje. Pokažu vam i gde je zgrada gde ćete studirati i kažu vam ko je šef katedre.

Najvažnije od svega – nema šaltera! A iz Srbije za uspomenu i dugo sećanje nosim traumu od šaltera koji rade od 11-13h i rečenice ‘fali ti jedan papir’.

Ovde nema tone papira, izvoda, overa i stajanja u redovima. Sve se obavlja online i za ove skoro dve godine, samo je taj Orientation day bio dan kada sam morala da fizički odem na fakultet da bih obavila administrativne obaveze. Od tada, sva komunikacija sa administracijom fakulteta je online. Ako vam treba neki papir, online ga zatražite sa fakulteta i onda možete da podignete bilo kada na fakultetu, mogu da vam pošalju mailom ili na kućnu adresu. Sve platite karticom i to je to. Ako baš želite da pričate sa nekim, uvek možete da zovete call centar fakulteta ili da odete u studentski help centar.

Izbor predmeta

Usled sve te zbunjenosti prvog dana, naravno da nisam znala koje predmete da uzmem. Niko me nikada nije pitao u Srbiji koje predmete želim.

Kao international student, sada moram da uzmem četiri predmeta po semestru. Stajala sam ispred tri liste predmeta u totalnom neznaju šta sad. Srećom, rekli su mi da mogu da odem kod šefa katedre i popričam s njim.

Pored potpuno drugačijeg procesa upisa u odnosu na Srbiju, sledeći kulturološki šok bila je ta neposrednost i opušenost u komunikaciji. Nema zida, barijere i gledanja sa vrha od strane profesora. Došla sam ispred kancelarije, pokucala i rekla ko sam i zašto sam tu. Uz objašnjenja oko predmeta, profesor me pitao kako se snalazim i kako mi se sviđa Australija. Nakon mog odgovora, rekao mi je da zapišem njegov broj telefona. Bila sam u potpunom šoku. Prva pomisao bila mi je – Što mi sad daje njegov broj?

Verovatno je video moj iznenađeni izraz lica i shvatio je bi trebalo da pojasni:

Svim svojim novim master studentima dajem svoj broj telefona. Znam da vam je teško u novoj zemlji i da imate milion pitanja. Ako vam je potrebna pomoć, ne ustručavajte se.

Bila sam bez teksta. To su oni momenti kada se istovremeno oduševite tretmanom koji sada imate kao student i rastužite kada se setite kako su se studentske službe odnosile prema vama u Srbiji. I koliko smo se navikli na loše i na maltretiranje da se sada šokiramo normalnošću, ljubaznošću i ljudskom potrebom da se pomogne nekome ko je nov. Bilo me je iskreno sramota moje prve reakcije i osetila sam potrebu da se izvinim. Rekla sam mu da dolazim iz zemlje gde to nije uobučajeno i da se nadam da moju reakciju neće shvati lično.

Neposrednost profesora možete i da vidite prilikom komunikacije emailom. Sećam se kako sam ranije pisala “Dear professor (i onda prezime)”, što je za njih suviše formalno. Profesor se ni u jednom trenutku tokom konsultacija, predavanja i bilo koje druge interakcije ne postavlja kao da je iznad vas. Sada mejlove pišem samo sa “Hi, (ime)”.

Pisaću vam detaljnije o samim predmetima, njihovoj obimnosti, druženju i načinu na koji se uči ovde.

Ako imate dodatne teme u vezi studiranja u Australiji, a posebno u Melburnu, pišite mi u komentarima.