waiting_for_a_ride-1280x800
Saveti

Da li da putujete sami i zašto?

08/01/2015 17 Comments

Kad kažem “sami”, mislim potpuno sami – samostalno da organizujete sve, od prevoza i smeštaja, preko aktivnosti i druženja na destinaciji, do rasporeda aktivnosti, obaveza i izrade plana puta. Nekome će možda zvučati kao “horor” i otići će u prvu agenciju i uplatiti putovanje, a neko će na sve to gledati kao na avanturu. “Ne bih ja to mogao/mogla nikad” – misle sad neki od vas. Ali ne žurite, pročitajte tekst do kraja.

Kako sam počela da putujem sama?

Da, frka je. Ne znate šta vam se sve može desiti i da li će vam biti dosadno, kroz glavu vam prolazi milion pitanja, meša se osećaj straha i osećaj radosti i uzbuđenja zbog puta – i da, putovanje je uvek vredno toga!

Prvi korak je svakako najteži, odnosno najteže je bilo da sama sebi kažem – IDEM. Sve je u stvari počelo tako što su meni dragi ljudi imali druge planove, obaveze i rasporede u periodima kada sam ja imala volju, vremena i naravno novca da negde putujem. Da mi je neko pre par godina rekao da ću putovati sama, rekla bih da nema šanse jer imam toliko prijatelja koji vole da putuju, i da ću sigurno naći društvo za put.

???????????????????????????????

Ipak, u realnosti nije uvek tako. Bez obzira na količinu prijatelja koji su voljni da svoje slobodno vreme i novac troše na putovanja, teško je uklopiti godišnje odmore, destinaciju, budžet, kao i šta neko stvarno zamišlja kao idealan odmor – za nekoga je idealno da na letovanje ponese par knjiga i da ne ustaje sa ležaljke svih 10 dana, a neko voli da ustane rano i celoga dana obilazi znamenitosti iako ima preko 50 stepeni (samo kad se setim izleta u Luksor…).

I obe varijante odmora su OK, ako vaš saputnik zna UNAPRED kako vi zamišljate svoj odmor :) Zato i treba svako da radi ono što ga čini srećnim, jer slobodnih dana svi imamo malo i ne moramo nikome da se pravdamo u vezi sa svojim odmorom. Najveći, a ujedno i najčešći problem nastaje kada pretpostavite da vaš saputnik zamišlja svoj odmor upravo onako kako ga vi zamišljate, a sve razlike otkrijete tek kada stignete na odredište! Mislim da svi znamo kako to izgleda. :)

travel2

Tako pucaju mnoga prijateljstva, jer to što možete sa nekim da popijete kafu u gradu ili da izlazite, radite, družite se, NE ZNAČI da možete da putujete. I to je sasvim OK. Možemo da se družimo, ali ne možemo zajedno da putujemo i tu nema mesta ljutnji. Live and let live.

Još jedan prelomni trenutak je bio kada sam shvatila da, ako budem čekala druge da idu negde sa mnom – nigde neću otići! Iako sam iz najbolje namere pokušavala da organizujem neke izlete za neke svoje prijatelje i sebe, na kraju se dešavalo da sve propadne uz standardne rečenice “A zašto da idemo sad, ajmo sledeći vikend”…”A što da idemo tamo, čula sam da je tamo..(pa onda neka teška predrasuda)”….U jednom trenutku sam se zaista osetila kao da mi je neko “lupio šamar” otrežnjenja i otvorio oči jer sam shvatila da ako mi se negde ide – moram da idem sama! Ako se tokom planiranja puta neko javi sa željom da ide sa mnom – super, ako ne – opet super.

Druga bitna stvar koju sam shvatila je da ne treba ubeđivati ljude da putuju sa vama. Ni vi sami ne znate kako će vam biti negde, i ako druge budete ubeđivali da će negde biti super i lud provod (ili da će biti mirno i opušteno), a bude sve suprotno, posle ste vi za sve krivi i to će vam se “nabijati na nos”! Ako želite da putujete u društvu, putujte sa ljudima koji u sebi nose istu STRAST za tom destinacijom kao i vi. Ako nije tako, imaćete osećaj kao da nekoga “šlepate”, što je gore nego da idete sami.

Sa tornja

Čak i ako ste u vezi, ne mora da znači da ćete uvek imati saputnika. Možda ćete u nekom periodu svog života imati dečka koji će vam reći da ne voli da putuje, da mrzi more i da čak nema ni pasoš :) Da, i to je moguće, verujte mi :) I onda ste opet “back to square one”, odnosno se vraćate na ovaj tekst. Čak i ako vaš partner voli da putuje, možda ne želi na istu destinaciju kao i vi, možda nema novca, vremena, volje i ko zna koji sve razlozi mogu biti. Moj moto u ovim slučajevima je “If you love me, set me free” – možete ponekad i da putujete odvojeno, to je sasvim OK i nije ništa strašno niti neobično. Važi naravno za obe strane. Ako se vama negde ne ide, ne sprečavajte ljude koje volite da ostvaruju svoje snove. Pročitah danas negde rečenicu: We rise by lifting others. Ovde se uklapa savršeno.

Kada su vam putovanja velika strast i nešto što vas čini veoma srećnim, shvatite u jednom trenutku da ne možete da dozvolite da to zavisi od volje drugih ljudi….Da ne možete nikoga vući za rukav i ubeđivati kako bi trebalo baš tada da bude sa vama na tom mestu….Shvatate da su to vaše lične želje i strasti i da treba da ih ispunite, doživite i preživite i da je sasvim OK ako u tom trenutku nema nikoga ko bi krenuo sa vama.

Zašto?

Zato što ćete na putu naći te ljude. Na putu ćete naći ljude koji su tu došli sa istom strašću kao i vi. Ljude koji su proputovali 10 puta više od vas, koji su puni korisnih saveta, zanimljivih priča, uz koje ta vaša mala solo avantura deluje kao “piece of cake”. Ti ljudi su u sobi hostela, u kafiću piju kafu pored vas, na sajtu Couchsurfing i na sastancima koji se organizuju preko tog sajta. I što je najinteresantnije – kada putujete sami, jako ste malo vremena zaista sami, odnosno sami ste onda kada vi to hoćete. Društvo se na putovanjima relativno lako i brzo nalazi  – naravno morate malo da se potrudite, da budete aktivni, da izlazite u kafiće ili u barove hostela, da pričate sa ljudima….Ali garantujem vam da ćete naći ljude sa kojima će vam biti prijatno da provodite vreme i koji će vam predložiti interesantne izlete i mesta za obilazak za koje možda niste ni čuli. Upoznaćete i puno lokalaca i čućete mnogo korisnih informacija i različitih mišljenja o samom mestu.

???????????????????????????????

Upravo sam se vratila sa drugog samostalnog putovanja. Prvi put sam išla sama u Beč na 4 dana, a sada sam se vratila iz Barselone u kojoj sam bila sama 6 dana. I to za Novu godinu! Naravno da su se neki ljudi čudili što idem sama baš kad je praznik i što nemam plan gde ću proslaviti taj dan, ali kada ste tamo, plan se sam dogodi! U jednom trenutku sam shvatila da tamo, gde nisam poznavala nikoga, imam više ponuda i poziva za doček Nove godine nego u svom rođenom gradu! I to je jedna od velikih prednosti putovanja – nikada ne znate koga ćete upoznati i kuda će vas put odvesti!

???????????????????????????????

Naravno da samostalno putovanje nije za svakoga, jer na svakom putovanju ima puno nepredviđenih dešavanja na koje ne možete da utičete i da će vam biti u nekim trenucima teško (posebno ako ste opljačkani, bolesni i sl), ali to su ekstremne situacije i treba biti svestan da to može da se desi, ali to ne bi trebalo da bude razlog da se sedi kući. Takođe, to što sam shvatila da mogu da idem sama i da me neće “pojesti mrak”, ne znači da ću samo i isključivo putovati na taj način. Sve zavisi od situacije do situacije i od trenutka. Za neka mesta još uvek nemam dovoljno hrabrosti i iskustva da idem sama, kao što sam već navela u ranijim tekstovima.

Probate makar jednom da odete sami na putovanje, posebno ako imate tu neku određenu destinaciju, neku vašu želju, “tihu patnju”, neko mesto gde oduvek želite da odete, a niko neće sa vama. Ne čekajte druge, već ste dosta vremena izgubili čekajući! Samo kupite kartu i krenite! A meni javite kako je bilo! :)

I srećan vam put i neka vam svi putevi budu otvoreni u Novoj 2015. godini!