Beč – idealna destinacija za produženi vikend

Beč je grad koji sam posetila dva puta. Prvi put sam išla preko agencije Viva Travel, jer smo želeli da negde odemo za Prvi maj. Znate one momente kada je lepo vreme, imate slobodne dane, ide vam se negde, a da ne bude daleko, da može busom i da nije skupo. Tako je pala odluka za Beč jer nismo bili nikada ranije, a želeli smo već neko vreme.

Prvi put smo išle preko agencije jer smo donele odluku u poslednji čas i nismo imale vremena da organizujemo putovanje. A drugi put sam išla sama i samostalno sve organizovala. Vratila sam se Beču posle dve godine, isto za Prvi maj. Rešila sam spontano da odem, jer mi se činilo da sam prvi put samo protrčala kroz grad, a pošto mi se dopalo tamo, htela sam malo da idem i da šetam gradom bez žurbe i vremenskog ograničenja (ne volim kad mi kažu – imate za kafu sat vremena, pa onda morate nazad u bus). Volim da sam slobodna dok putujem.

Aranžman preko agencije je bio bus+2 noći, sa noćnom vožnjom, u planu je bilo razgledanje grada, obilazak Pandorfa i dvorca Šenbrun. Te noćne vožnje sve teže podnosim, odnosno sada već počinjem i da izbegavam. Išla sam noću više puta u Budimpeštu, zatim u Prag, u Berlin i ne znam više gde sve. Kod takvih aranžmana mi najviše smeta što vas agencija vodi u obilaske grada pravo iz autobusa. Ako ne možete da spavate noću u autobusu kao ja, pa se ujutru osećate kao “da vas je poplava izbacila”, a tako i izgledate, jasno je da vam se ne ide u rani obilazak grada kada se niste mi umili ni popili kafu ujutru, a maskara koju ste zaboravili da skinete prethodnu noć dodatno “doprinosi” izgledu.

Kada sam išla sama, ostala sam 4 noći i išla sam mini-busom preko agencije Terra Travel i ta mi se varijanta više dopada iz više razloga: možete da birate vreme polaska jer ima više polazaka u toku dana (isto i vreme odlaska iz Beča), brže stižete jer svi znamo koje su gužve na granici za 1.maj, a kombi nije ušao u traku za autobuse, već za automobile pa smo mnogo brže stigli. Ako ste nekada putovali busom za 1.maj ili za Novu godinu, znate kolike su to gužve i koliko sati ste tako izgubili. Takođe, kombi dolazi po vas na adresu i voze vas do željene adrese u Beču. Cena je 70 EUR za povratnu kartu.

Prvo malo o smeštaju: agencija nas je vodila u Arion hotel koji je bio izvan centra grada, daleko da biste se, nakon što se vratite iz obilaska grada, ponovo vraćali uveče u centar za neki večernji izlazak. S obzirom da smo bili dve noći samo, nije bilo strašno, odnosno nismo ni izlazili kasno uveče. Sobe u hotelu su bile zaista velike, kao i kupatilo, doručak je bio raznovrstan i bogat, tako da na sam hotel nemam zamerki, osim lokacije.

Kada sam išla sama drugi put, rešila sam da idem u hostel. Nakon istraživanja po netu, odlučila sam se za Hostel Wombats. Ovaj lanac hostela ima objekte na 3 lokacije u Beču, odlučila sam se za onaj na Naschmarkt-u – jer je najnoviji i čini mi se, na najboljem mestu. Odmah preko puta je pijaca (koja se i zove tako, odnosno hostel je dobio ime po pijaci), ali tu nije samo pijaca, već ima i kafića i slatkih wine bar-ova koji rade i popodne nakon što utihne žamor sa pijace.

Ovaj lanac hostela vam preporučujem od srca – sobe su velike, poseduju i deo za sedenje, imaju svoje kupatilo, svetlo je, čisto, doručak se doplaćuje, ali je bogat, tako da vredi doplatiti. Lako možete da upoznate puno ljudi iz celog sveta dok sedite u lobiju ili u kafiću hostela, ljudi su druželjubivi i rado dele svoja putna iskustva i vlada jedna vesela, spontana i pozitivna atmosfera. Delila sam sobu sa još 5 devojaka, od kojih je jedna Amerikanka, 3 su bile Poljakinje, a petu nismo uopšte sretali.

Takođe, postoje i dvokrevetne sobe sa svojim kupatilom, ako ne želite da delite sobu ni sa kim. Ovo je bilo moje prvo iskustvo odsedanja u hostelu i zamišljala sam da će biti prepun pijanih tinejdžera koji vrište po hodnicima, ali bilo je potpuno suprotno. Kao da ste u hotelu, a po ceni hostela. Kako u tom trenutku nisam znala da ću pisati blog jednog dana, nisam fotografisala hostel i sobe, tako da nemam svoje fotografije da vam ovde prikažem.

Na fotografijama iznad i ispod prikazan je deo atmosfere sa Naschmarkt pijace. Verovatno ste do sada zaključili da volim da idem na lokalne pijace i da se šunjam između tezgi, kupim po neku sitnicu i upijam dnevni život grada.

Šta videti u Beču (pišem nasumičnim redosledom, da ne mislite da mi je shopping na prvom mestu)

• Pandorf – shopping jeste jedan od razloga zbog kojih ljudi idu u Beč i Pandorf je zaista veliki centar, ali mi nismo imali dovoljno vremena da ga dobro istražimo jer nam je agencija dala samo 2 sata tu, što je malo kada ste celu noć proveli u busu i prvo želite da popijete kafu i doručkujete pa onda da idete u kupovinu. Tako da nam je za obilazak radnji ostalo oko sat vremena, što nije ni blizu dovoljnog. Odvojite više vremena za ovaj centar i imajte u vidu da ne radi nedeljom i praznicima. Ako ste bez kola u Beču, a hteli biste u Pandorf, postoji shuttle bus iz centra grada do Pandorfa i nazad. Raspored imate na sajtu.

• Ulica Mariahilfer – i ovde je pravi mali shopping raj, ima i kafića, restorana i poslastičarnica, robnih kuća. Sama ulica je prelepa da se njome prošeta, čak i ako ništa ne kupujete. Čula sam da je sada pretvorena u pešačku zonu i sigurno je još lepše nego ranije. Sećam se da sam sve što sam htela da kupim našla u toj ulici i da nisam na kraju ni išla ponovo u Pandorf.

• Katedrala Stephansdom – po mom mišljenju, jedna od najupečatljivih građevina u Beču, ostavlja baš jak utisak, pri tom ne iz verskih razloga. Sećam se kako smo pokušavali da nađemo neki ugao da je celu uhvatimo u kadru, što naravno nismo uspeli. U crkvu možete da uđete i da je razgledate i iznutra, besplatno, a ako hoćete da se popnete na tornjeve, to se plaća. Postoje i ture sa vodičem u kojima možete da vidite i katakombe. Detaljne informacije sa cenama i vremenima polazaka tura pogledajte na sajtu.

• Pešačka zona oko Katedrale – ulice Kartner, Graben i Kohlmart su pešačka zona, a zajedno sa njima okolne ulice čine najuže gradsko jezgro Beča. Evo korisne mape sa ucrtanim pešačkim zonama. Tu je centar svih dešavanja, takođe i tu ima prodavnica, ali onih malo skupljih. Naravno, na svakom koraku ćete čuti srpski jezik.

• Ulica Ring – ako pogledate mapu, videće kako oko užeg gradskog jezgra kruži ulica Ringstrasse. U toj ulici se nalaze neka od najvažnijih znamenitosti grada, tako da dok se šetate tom ulicom, brzo možete sve da obiđete – tu su gradska kuća, univerzitet, parlament, muzejska četvrt i parkovi. Samo u toj ulici su tri parka.

• Palata Hofburg – ovu impozantnu palatu smo videli samo spolja, a možete da uđete i unutra i da za 12 EUR obiđete apartmane, muzej kraljice Sisi i još puno toga. Pazite na radno vreme muzeja, jer sam ja zakasnila za Sisi muzej i nisam ušla.

• Prater park – predivna zelena površina, sa velikim zabavnim parkom i čuvenim “točkom”. Idealno je za klince jer ima veliki broj atrakcija, kao i za šetnju, sport i izlete. Prava oaza u centru grada. Odlično za nedelju kada su prodavnice zatvorene.

• Dvorac Šenbrun – u dvorac smo išli preko agencije i imali smo audio vodič pa smo sve slušali preko slušalica. Tamo nije dozvoljeno fotografisanje, tako da nemam slike i sada mi je žao jer mi se čini da sam već i pomalo zaboravila šta sam videla. Unutra je velika gužva i samo smo protrčali kroz zgradu. Iako je unutra sve raskošno, veliko i bogato, jači utisak ostavlja park ispred. Pošto smo (opet) bili ograničeni vremenom, kratko smo se zadržali u parku. Takođe ima i svoj zoološki vrt. I za ovaj obilazak odvojite minimum pola dana, kako biste na miru uživali u lepoti zelenih površina.

Ako idete u zimskom periodu, posebno u vreme novogodišnjih praznika, ispred dvorca ćete videti preslatke božićne markete – tezge sa ukrasima, slatkišima, vinom i muzikom (od 22.11-1.1). Ovih božićnih marketa ima na više mesta u gradu (na primer, kod gradske kuće “Rathaus” u ulici Ring). Takođe, ako volite dvorce, posetite i dvorac Belvedere, on je u centru grada, manji je od Šenbruna i služi kao galerijski prostor (tu smo, između ostalih umetničkih slika, videli i videli čuvenu Klimtovu sliku – Poljubac ). Odlična FB stranica na kojoj možete da pratite sve informacije u vezi Beča i da saznate aktuelna dešavanja je Vienna Tourist Board.

• Saher, hotel i torta – u samom centru je čuveni hotel Saher, koji ima svoj kafić i gde možete da sednete sa čuvenu Saher tortu (uz odličnu bečku kafu). Nećete baš jeftino proći, sećam se da sam parče torte i kafu platila 10 EUR. Kažu kako je samo tu jedina prava, mada je imate u svakoj poslastičarnici u gradu. Takođe imaju i prelepe štrudle sa jabukama i ostale slatke đakonije. Torte pakuju i za poneti u drvenim kutijama, pa možete da donesete nekome na poklon.

• Toranj Donauturm (Dunavski toranj) – kada pređete preko Dunava (reka tamo nije široka kao kod nas, već podeljena na veći broj rečnih kanala), videćete divan park (da, opet park), i na sredini toranj (možete metroom do njega). Odatle je širok pogled na ceo grad, kao i na noviji deo grada. Tek odatle se vidi kako Beč uopšte nije mali grad. Toranj ima i svoj restoran, cene ulaznica su na sajtu. Vredi da se ode tamo, iako je malo izvan najužeg centra.
• 

• Muzeji – izbor je veliki, a vi birate u zavisnosti od interesovanja i vremena. Da sam bila u nekom zimskog periodu, sigurno bih više pažnje posvetila muzejima, ovako sam bila stalno napolju i nisam stigla da se posvetim obilasku muzeja (osim galerije-muzeja u dvorcu Belvedere) – to je ostalo za sledeći, treći put.

Hrana: pokušaću da vam hranu dočaram kroz slike, a svakako preporučujem čuvenu bečku šniclu (potpuno drugačija nego kod nas – tanka je i hrskava), slatkiše (sladoledi, štrudle, torte) – odličnu čokoladnu tortu smo jeli u poslastičarnici Oberlaa, supu sa palačinkama (prija kao predjelo), a za piće – njihov čuveni liker od alpskog bilja – Gurktaller. Malo podseća na Jeger, ali je mnogo lepši, mirisi su izraženiji i odličan je posle obilnih obroka. Takođe, ljubiteljima slatkiša preporučujem već svima poznate Mocart kugle (ako volite marcipan), kao i preukusne Manner napolitanke.

Ako volite originalni starinski ambijent, drvene stolice, pravu atmosferu stare kafane, posetite kafe Hawelka. Miris kafe prožima celu prostoriju, a ako još i naručite buhtle sa džemom imaćete utisak kao da ste došli kod nekoga kući. Društvo će vam praviti i mladi i stariji, čikice koje su došle samo da pročitaju novine i turisti željni autentičnog ambijenta i tople atmosfere.

 Šta se vama najviše dopada u Beču?