cover sama na more
Saveti

Sama na more – da li ne?

12/06/2016 26 Comments

“Ide mi se na more, ali nemam s kim” – ovih dana često čujem ovu rečenicu od drugarica i poznanica. U našem društvu postoji to opšte prihvaćeno mišljenje da je “glupo” ići sam na more i da to samo rade neki “očajnici koji nemaju s kim da se druže”. A posebno je “glupo” ako ste žensko jer zaboga, završićete u belom roblju!

Ne slažem se s tim ni malo, a u nastavku ću vam reći i zašto.

Kako doneti odluku

Ako nikada niste putovali sami, u potpunosti razumem da je teško doneti odluku da baš putovanje na more bude vaše prvo solo putovanje. Odlazak na more je, makar za većinu nas, često asocijacija na veliku grupu prijatelja koja se super provodi, zaljubljene parove koji šetaju bosi po plaži ili fantastičnu zabavu sa najboljom drugaricom/drugom. Koja god da je varijanta, najčešće uključuje još nekoga tu uz vas.

A onda odjednom – ti ljudi otkazuju planove, život vam se svima promenio, niste više bliski kao nekada i dok se okreneš – nemaš s kim na more. To je sasvim normalno i dešava nam se svima.

Moj prethodni tekst o samostalnom putovanju može vam pomoći da donesete tu prelomnu odluku. Imala sam i ja ista ova pitanja u glavi kada sam počinjala da putujem sama – hoće li mi biti dosadno, da li ću biti bezbedna, da li će mi biti bedak što neke lepe momente neću imati s kim da podelim? Verujte mi da vas ta pitanja muče samo dok ne krenete na put. Kada jednom dođete tamo, shvatite koliko ste se nepotrebno nervirali.

Moje iskustvo sa prethodnih samostalnih putovanja u Beč, Barselonu i na turu Kenija/Tanzanija/Zanzibar pokazalo je sledeće:

  • društvo ćete naći, ako to i želite (u nastavku ću vam reći kako)
  • nećete uopšte biti sami (odnosno, bićete sami koliko vi želite, a mnogo manje nego što mislite)
  • nove ljude ćete mnogo lakše upoznati nego da ste sa nekim krenuli na put (i ovo ću detaljnije objasniti)

Lizi i ja samo se upoznale preko Couchsurfinga pre skoro dve godine. Družimo se i dalje:

Uvek sam smatrala da je bolje ići sam nego u lošem društvu. A najgore je kada na samom putovanju shvatiš da ti društvo ne prija, a imate još 10 dana da provedete zajedno. “Znaš, imam neku drugaricu, malo me nervira, ali ću ići s njom, da ne idem sama”- ne radite to. Ako vas nervira na kafi u Beogradu, nerviraće vas 10x više kada ste na moru 24 časa zajedno. Pod terminom “loše društvo” podrazumevam osobe koje vam ne prijaju, iz bilo kog razloga. To naravno ne znači da su ti ljudi loši sami po sebi, već vam jednostavno njihovo prisustvo ne odgovara i ne prija vam njihova energija, iscrpljuju vas, boli vas glava od njih i njihovih priča. Nemate nikakvu obavezu da provodite svoje letovanje sa takvim ljudima.

Vremenom, ovo mi je postalo glavno merilo za druženje sa nekim – kako se osećam dok sam sa tobom?

Zašto biste sebe maltretirali, samo iz straha da ćete možda biti sami? Ajde ovako da gledamo: s jedne strane, znaš 100% da ti ta osoba ne prija i da će te samo nervirati na moru, a s druge strane imaš ceo jedan svet novih ljudi koje možeš da upoznaš na novom mestu, s kojima možeš da provedeš divne dane i da te jedan korak deli od svih njih. Koju stranu biraš?

Ako kreneš sama, imaš svu slobodu da biraš ljude s kojima ćeš provoditi dane. Ne postoji taj užasni osećaj obaveze koji većina nas ima, a to je “krenule smo zajedno, pa sad moramo svuda zajedno”. Iako u stvari ne želimo da smo ovde zajedno. Ljude upoznaješ spontano, osetiš ko ti prija i brzo nađeš društvo za sve aktivnosti.

Iskustvo mi govori da kada sam putovala sama, upoznala sam više ljudi. Zašto je to tako – kada krenete u većoj grupi, mini grupi prijatelja ili samo sa jednom osobom (dečkom, drugaricom, sestrom i sl) nekako ste usmereniji na tu osobu i držite se zajedno. Čak i kada je jedna od vas otvorenija za druženje i za upoznavanje novih ljudi, najčešće ostali saputnici baš i nisu ili “hejtuju” te nove ljude koje ste upoznali. Takođe, kada ste sami, jednostavno ste otvoreniji za upoznavanje i činite taj dodatni korak, taj dodatni napor da biste nekoga upoznali, a to ne biste radili da je neko već tu sa vama.

Kako naći društvo?

Couchsurfing – Pisala sam već o sajtu Couchsurfing koji vam omogućava da se povežete da ljudima koji žive u nekom mestu i sa drugim putnicima koji ga posećuju. Aktvirajte se tu. Postavite na “wall” tog mesta poruku – Ćao, ja sam ta i ta, dolazim u vaše mesto, zanima me to i to, hajdemo na kafu”. Vidite ko će se javiti, pogledajte i vi profile i sami pošaljite nekome poruku. Ako vam je bezbednost problem, prvo se sa svim tim ljudima nađite danju, na javnom mestu, u kafiću prepunom ljudi, pa onda vidite ko su i da li biste se ponovo videli sa njima. Ako su ljudi OK, sami će vas upoznati sa svojim prijateljima, voditi na razna zanimljiva mesta i za čas ćete se naći na lepi mestima sa zanimljivim ljudima :) Neki će vam i pevati čuvene pesme iz Napulja, usred noći, na pustim ulicama Sicilije :) Što biste to propustili?

Hosteli – hosteli su odlično rešenje kada putujete sami. U prethodnim tekstovima o hostelima, gde sam navodila upravo razloge zbog kojih ih preporučujem, kao i savete kako da odaberete pravi, naći ćete puno korisnih informacija i fotografija. Ako ste u hostelu, u višekrevetnoj sobi – nema šanse da ne nađete društvo. Tako je meni bilo u Barseloni. Ljudi iz celog sveta su vam tu na dohvat ruke – na doručku, u lobiju, u baru. I svi su putnici, raspoloženi za druženje. U hostelima nećete naći ljudi kojima ne prija taj društveni momenat i socijalizacija sa drugima. Spontano započnite razgovor ili prihvatite nečiju inicijativu za opušteno ćaskanje u lobiju hotela. Pitajte za savete, preporuke, iskustva o tom mestu, putnička iskustva i videćete dalje kako će razgovor teći.

Evo mojih cimerki iz hostela u Barseloni:

AirBnB – iznajmljivanjem stana ili sobe od lokalaca automatski dobijate makar jedan lokalni kontakt. Ako iznajmite sobu, najčeće će vlasnik stana tu i živeti, pa ako je raspoložen, može da vas izvede na svoja omiljena mesta. Druga opcija je da stan delite sa drugim putnicima, čime dobijate zanimljive cimere i možete i sa njima da se organizujete za druženja.

Grupna putovanja u “rizične” zemlje – Ako biste da putujete sami, u neke daleke zemlje koje važe za manje bezbedne (bez obzira koliko je to realno opravdano ili ne) – uvek možete da se priključite nekoj od organizovanih grupa. Tu ne mislim samo na agencije. Možete ih naći i preko Facebook-a, foruma i sajtova, Kluba Putnika i sl. Tako ćete sebi ispuniti želju da posetite destinaciju snova, a imate društvo u okviru grupe. Ako vam je osećaj pripadanja grupi bitan, ovde ćete ga imati i nećete se osećati nebezbedno. Grupna putovanja su, po mom mišljenu, uvek mač sa dve oštrice jer se vraćamo na ono o čemu sam vam pričala iznad – ne birate vi društvo prema sopstvenom senzibilitetu, već ste “osuđeni” na ljude koji su se prijavili za to putovanje. A kako se ko snalazi u takvim zatvorenim grupama je individualno i moram priznati meni veoma zanimljivo za posmatranje. :)

Naša grupa sa putovanja u Afriku. Foto: Ljubče

FB grupe i društvene mreže – Za sve devojke koje putuju same, mogu da preporučim FB grupu Travelettes. Ovde možete postavljati pitanja, zatražiti savet i naravno dati savet i jednostavno reći da dolazite u neko mesto i da vam treba društvo. Dugo sam član ove grupe i vidim sa koliko volje i pozitivne energije se devojke međusobno pomažu i rado se nalaze i upoznaju. Ako želite da se priključite grupi na srpskom/hr jeziku, onda pogledajte grupu Savjetnik za putovanja.

Šta ako ste zatvoreniji, introvertni tip?

Uprkos komentarima ljudi “Šta ćeš sama kao luda Nasta” – tvrdim da se na solo putovanja najlakše odlučuju ljudi koji su dovoljno zreli, stabilni i otvoreni za druge, odnosno ekstrovertni. Upravo zato što su takvi, shvataju da će se na putovanjima snaći, povezati i spremiji su na razne situacije koje ih mogu zadesiti. To nisu ljudi koji nemaju s kim da se druže pa lutaju sami svetom – naprotiv, to su ljudi koji biraju da na putovanje odu sami jer je želja za putovanjem jača od svih strahova.

Nismo svi isti i to čini svet lepšim.

Najveći strah i opiranje za solo putovanja primećujem kod ljudi koji su zatvoreniji. Koji su nisu spremni da izađu iz malog i intimnog kruga prijatelja. Nisu spremni da započinju razgovor sa nepoznatim ljudima, neprijatno im je, muči ih strah od odbijanja i ko zna šta sve još. I to je OK, to su oni i ne treba da se muče. Ima i za njih rešenja:

  • idite na “poznat teren” – možda ste ranije putovali sa društvom/roditeljima u neko mesto i sada znate otprilike kako je tamo i šta možete da očekujete. Možda vas tamo neko poznaje, imate lokalni kontakt, imate rodbinu/prijatelje – tu je strah od nepoznatog mnogo manji, a ostvarili ste svoj cilj – otišli ste na more!
  • zamolite prijatelje da vas povežu sa nekim ko aktivno putuje – poznajem veliki broj ljudi kojima znači da u grupi imaju “nekoga koga poznaju” – ako čujete od prijatelja da neko njihov negde putuje u nekoj organizovanoj grupi/ili samostalno, a želi da se druži, razmislite o priključivanju. Tu ćete već imati “nekoga proverenog” i opet se taj strah od nepoznatog smanjuje. Možete da se upoznate pre polaska i da jedno drugom “čuvate leđa” na tom putovanju, ako će vam tako biti lakše. Ovde ne mislim na provodadžisanje!
  • zamolite prijatelje da vam daju svoj lokalni kontakt – ako su vaši prijatelji već negde putovali i imaju lokalni kontakt – zamolite ih da vas spoje. To neka budu proverene osobe koje su spremne da vam pomognu u novom mestu i koje bi htele da vam prave društvo, izvedu na kafu, prošetaju sa vama i slično. Tako neće biti usamljeni, a izbeći ćete taj korak početnog upoznavanja potpuno nepoznatih ljudi koji vam je verovatno neprijatan.

I, gde ćete na more? :)

Napomena: iako je tekst pisan tako da ohrabri što više devojaka da krenu same na more, svi ovi saveti u potpunosti važe i za momke. Dat je ženski ugao jer, kako se meni čini, devojke se teže odlučuju na ovaj korak. Momci, ako imate pitanja ili želite da podelite svoje iskustvo, tu smo i za vas!

Na naslovnoj fotografiji nalazi se plaža Matala, na Kritu.

Komentari su tu za sva vaša pitanja i iskustva. Podelite ih sa nama.