Gozba – nesvakidašnja večera uz dobru priču

Za Gozbu sam prvi put saznala pre par meseci preko Facebook-a. Neko je nešto lajkovao ili komentarisao, što se pokazalo na mom “zidu” i zapala mi je za oko fotografija nasmejanih i veselih ljudi, okupljenih za stolom u veoma prijatnoj atmosferi.

Šta se ovde događa, pomislim i odmah odem na sajt Društva Gozba.

Ko su ovi ljudi?

Mi smo grupa ljudi koja voli ukusnu hranu, lep ambijent i vesele razgovore – pročitam i odmah pomislim:

Ovo je fantastično! Nastavljam dalje:

Te lepe stvari volimo da delimo sa drugima, na našim druženjima uz priču i smeh. Takođe, želja nam je da promovišemo ideju zajedničkog obedovanja i u te svrhe organizujemo okupljanja četiri puta godišnje, uvek na različitim mestima.

Da, razgovor, konačno neko mesto gde ljudi komuniciraju međusobno! Možda ni ne bih odmah “pala” na Gozbu da nisam primetila koliko se potencira na komunikaciji za zajedničkim stolom, uz zanimljivu, sveže pripremljenu hranu i prijatan ambijent.

Možda ćete lako naći mesta sa dobrom klopom ili ambijentom u kojem se osećate prijatno. Ali mesto gde dolaze ljudi koji neće sve vreme gledati u telefon, zagledati ko je šta obukao, ko je s kim došao, analizirati koju marku cipela i torbe nosite nećete lako naći. Živopisne fotografije na sajtu Društva Gozba, kao i na njihovoj FB stranici, ukazivale su mi na to da ovde ne dolazi taj tip ljudi.

Ovo je neki drugi senzibilitet, onaj koji mi je mnogo bliži.

Kako u životu nikada ništa nije slučajno, par dana nakon otkrivanja Gozbe kao ideje i događaja, upoznajem i Ivanu Volić, jednu od organizatorki. Nisam ni znala da je ona deo toga, dok sama nije slučajno pomenula. Kada na Internetu primetite neki događaj, pa kada nakon toga i u realnom svetu upoznate osobu koja radi na tome, cela ideja prelazi na viši nivo jer osetite kakva energija stoji iza tog projekta.

Time ideja postaje samo još lepša i zanimljivija i naravno odmah bliža, ličnija. Kada sam čula sa koliko ljubavi se priprema svako jelo, osmišljava meni i biraju vina i deserti i videla sa kakvim sjajem u očima Ivana priča o Gozbi, znala sam da moram biti deo toga, već prvom sledećom prilikom. U stvari, to sam znala nakon prvog pogleda na sajt, a sada sam bila potpuno sigurna.

Kako je bilo na večeri?

Ta prilika bila je u nedelju, 7. februara 2016. godine u Novom Sadu, u restoranu Project 72 Wine and Deli. Prijavila sam se još u decembru, nakon njihove FB objave da su prijave otvorene i da se obavljaju isključivo e-mailom. I od decembra sam stalno pričala o tome – šta li ćemo jesti, ko li će sve doći – toliko nepoznatih elemenata čini celu priču mnogo zanimljivijom i uzbudljivijom. Cena ove Gozbe iznosila je 3500 RSD.

Na ulazu su nas dočekali domaćini, uz Ivanu tu je bila i Nevena, autor bloga Hleb i lale, koju do tada nisam poznavala, kao i cela Gozba ekipa – fotografi, dekorateri, asistenti. Veliki broj kreativnih ljudi radi na tome da svaki detalj bude pažljivo osmišljen, od ručno pisanih pozivnica koje vam stižu na kućnu adresu, do dekoracije stola i slično.

Dok su gosti polako pristizali, upoznavali smo se međusobno polako ispijajući zeleni čaj, uz maki i kalifornija rolnice sa avokadom, šargarepom i omletom. Zagledamo ambijent, šetamo se po restoranu, gledamo meni, tražimo svoje mesto za stolom. Ko li će sedeti pored mene? Kako li su određivali ko će gde sedeti? razmišljam u sebi. Koncept Gozbe je takav da, čak i kada dođete sa nekim koga poznajete, nećete sedeti pored te osobe za stolom. I to mi se takođe baš dopalo.

Šta je na meniju?

Čitam meni i shvatam da neke stvari verovatno nikada nisam jela i iskrena da budem, ne znam šta su. Odlično, probaću nešto novo, zato sam i došla.

Kremasta miso supa sa graškom i leblebijom dobro mi je otvorila apetit. Nude još, ali ne smem da uzmem, štedim se za nastavak, iako mi baš prija ova kombinacija. Polako se svi upoznajemo i pričamo. Čujem žamor sa svih strana, vidim opuštene ljude i mislim se – šteta što ovakvih događaja nije više!

Dolazi i glavno jelo – burgeri od lososa i gofa, čips od paštrnaka, ukiseljeni luk, salata od morskih algi! Kakva  neobična kombinacija, kakav dobar ukus. Burgeri mekani, sočni, dok sam prema luku bila skeptična sve dok ga nisam probala i shvatila da njegova kiselost savršeno ide uz celu kombinaciju. Morske alge kao dašak svežine na tanjiru vuku nas u neke putničke priče. Ljudi oko mene su radoznali i zanimljivi svetski putnici, pa lako nalazimo bezbroj zajedničkih tema i strasti. Pijemo i dobro vino, belo, svi ukusi su u harmoniji, različiti, ali se odlično nadopunjuju.

Vreme do deserta prosto leti. Kad pre desert? Pa nisam se sa svima ispričala i upoznala, treba mi još vremena. Torta obično znači i kraj druženja, da li je i ovde tako?

Uz mekani kolač od maka i limuna (Ivana, hoću recept), dobijamo i neki čudni zeleni napitak. Šta je ovo? U meniju piše matcha latte, ali mi to ne pomaže mnogo –  nemam pojma šta je. Naše nasmejane i ljubazne domaćice, koje su tu uz nas za stolom sve vreme, objašnjavaju nam da se napitak pravi od listića zelenog čaja (reč matcha u stvari znači prah od listova zelenog čaja), sa mlekom. Malo mi se čini gorko, dajem mu još jednu šansu, ali ipak nije za mene. Možda bi sa onim medom koji smo dobili uz njega bilo bolje.

Zato je desert fantazija, mekan, svež, miriše na limun. Kako bi mi sad prijao jedan espreso uz ovaj kolač.

Zar je već kraj? Ljudi polako odlaze. Nedelja je veče, žuri se, sutra se ipak radi. Moram i ja da idem, žurim na autobus za Beograd. Već je oko 9 sati, treba nekako doći do kuće. A ostala bih duže.

Šteta što nismo ranije počeli, ljudi bi duže ostali i spontani razgovor na kraju večeri bi duže trajao, razmišljam dok autobus ide mračnim auto-putem ka Beogradu. Recimo, da smo se okupili u vreme ručka, imali bismo celo popodne na raspolaganju za neke lepe priče i doživljaje sa ljudima čije nam društvo prija.

Možda bi to bio moj savet ili predlog – prilagoditi vreme početka Gozbe u zavisnosti od dana u nedelji i godišnjeg doba. Dok letnju Gozbu zamišljam negde u smiraj leta, u sumrak pored mora ili reke, dok miriše riba, zimska bi možda mogla da bude u ranijem terminu, baš zbog vremena i organizacije njenih gostiju.

U svaki trenutak i svaki detalj Gozbe utkano je mnogo ljubavi, pažnje, kulinarskog znanja i iskustva i to se oseća u vazduhu i vidi u svakom kreativnom momentu večeri. Nemojte ovo propustiti.