Beč – idealna destinacija za produženi vikend
Beč je grad koji sam posetila dva puta. Prvi put sam išla preko agencije Viva Travel, jer smo želeli da negde odemo za Prvi maj. Znate one momente kada je lepo vreme, imate slobodne dane, ide vam se negde, a da ne bude daleko, da može busom i da nije skupo. Tako je pala odluka za Beč jer nismo bili nikada ranije, a želeli smo već neko vreme.
Prvi put smo išle preko agencije jer smo donele odluku u poslednji čas i nismo imale vremena da organizujemo putovanje. A drugi put sam išla sama i samostalno sve organizovala. Vratila sam se Beču posle dve godine, isto za Prvi maj. Rešila sam spontano da odem, jer mi se činilo da sam prvi put samo protrčala kroz grad, a pošto mi se dopalo tamo, htela sam malo da idem i da šetam gradom bez žurbe i vremenskog ograničenja (ne volim kad mi kažu – imate za kafu sat vremena, pa onda morate nazad u bus). Volim da sam slobodna dok putujem.
Aranžman preko agencije je bio bus+2 noći, sa noćnom vožnjom, u planu je bilo razgledanje grada, obilazak Pandorfa i dvorca Šenbrun. Te noćne vožnje sve teže podnosim, odnosno sada već počinjem i da izbegavam. Išla sam noću više puta u Budimpeštu, zatim u Prag, u Berlin i ne znam više gde sve. Kod takvih aranžmana mi najviše smeta što vas agencija vodi u obilaske grada pravo iz autobusa. Ako ne možete da spavate noću u autobusu kao ja, pa se ujutru osećate kao “da vas je poplava izbacila”, a tako i izgledate, jasno je da vam se ne ide u rani obilazak grada kada se niste mi umili ni popili kafu ujutru, a maskara koju ste zaboravili da skinete prethodnu noć dodatno “doprinosi” izgledu. 
Kada sam išla sama, ostala sam 4 noći i išla sam mini-busom preko agencije Terra Travel i ta mi se varijanta više dopada iz više razloga: možete da birate vreme polaska jer ima više polazaka u toku dana (isto i vreme odlaska iz Beča), brže stižete jer svi znamo koje su gužve na granici za 1.maj, a kombi nije ušao u traku za autobuse, već za automobile pa smo mnogo brže stigli. Ako ste nekada putovali busom za 1.maj ili za Novu godinu, znate kolike su to gužve i koliko sati ste tako izgubili. Takođe, kombi dolazi po vas na adresu i voze vas do željene adrese u Beču. Cena je 70 EUR za povratnu kartu.
Prvo malo o smeštaju: agencija nas je vodila u Arion hotel koji je bio izvan centra grada, daleko da biste se, nakon što se vratite iz obilaska grada, ponovo vraćali uveče u centar za neki večernji izlazak. S obzirom da smo bili dve noći samo, nije bilo strašno, odnosno nismo ni izlazili kasno uveče. Sobe u hotelu su bile zaista velike, kao i kupatilo, doručak je bio raznovrstan i bogat, tako da na sam hotel nemam zamerki, osim lokacije.
Kada sam išla sama drugi put, rešila sam da idem u hostel. Nakon istraživanja po netu, odlučila sam se za Hostel Wombats. Ovaj lanac hostela ima objekte na 3 lokacije u Beču, odlučila sam se za onaj na Naschmarkt-u – jer je najnoviji i čini mi se, na najboljem mestu. Odmah preko puta je pijaca (koja se i zove tako, odnosno hostel je dobio ime po pijaci), ali tu nije samo pijaca, već ima i kafića i slatkih wine bar-ova koji rade i popodne nakon što utihne žamor sa pijace.
Ovaj lanac hostela vam preporučujem od srca – sobe su velike, poseduju i deo za sedenje, imaju svoje kupatilo, svetlo je, čisto, doručak se doplaćuje, ali je bogat, tako da vredi doplatiti. Lako možete da upoznate puno ljudi iz celog sveta dok sedite u lobiju ili u kafiću hostela, ljudi su druželjubivi i rado dele svoja putna iskustva i vlada jedna vesela, spontana i pozitivna atmosfera. Delila sam sobu sa još 5 devojaka, od kojih je jedna Amerikanka, 3 su bile Poljakinje, a petu nismo uopšte sretali.
Takođe, postoje i dvokrevetne sobe sa svojim kupatilom, ako ne želite da delite sobu ni sa kim. Ovo je bilo moje prvo iskustvo odsedanja u hostelu i zamišljala sam da će biti prepun pijanih tinejdžera koji vrište po hodnicima, ali bilo je potpuno suprotno. Kao da ste u hotelu, a po ceni hostela. Kako u tom trenutku nisam znala da ću pisati blog jednog dana, nisam fotografisala hostel i sobe, tako da nemam svoje fotografije da vam ovde prikažem.
Na fotografijama iznad i ispod prikazan je deo atmosfere sa Naschmarkt pijace. Verovatno ste do sada zaključili da volim da idem na lokalne pijace i da se šunjam između tezgi, kupim po neku sitnicu i upijam dnevni život grada.
Šta videti u Beču (pišem nasumičnim redosledom, da ne mislite da mi je shopping na prvom mestu)
- Pandorf – shopping jeste jedan od razloga zbog kojih ljudi idu u Beč i Pandorf je zaista veliki centar, ali mi nismo imali dovoljno vremena da ga dobro istražimo jer nam je agencija dala samo 2 sata tu, što je malo kada ste celu noć proveli u busu i prvo želite da popijete kafu i doručkujete pa onda da idete u kupovinu. Tako da nam je za obilazak radnji ostalo oko sat vremena, što nije ni blizu dovoljnog. Odvojite više vremena za ovaj centar i imajte u vidu da ne radi nedeljom i praznicima. Ako ste bez kola u Beču, a hteli biste u Pandorf, postoji shuttle bus iz centra grada do Pandorfa i nazad. Raspored imate na sajtu.
- Ulica Mariahilfer – i ovde je pravi mali shopping raj, ima i kafića, restorana i poslastičarnica, robnih kuća. Sama ulica je prelepa da se njome prošeta, čak i ako ništa ne kupujete. Čula sam da je sada pretvorena u pešačku zonu i sigurno je još lepše nego ranije. Sećam se da sam sve što sam htela da kupim našla u toj ulici i da nisam na kraju ni išla ponovo u Pandorf.
- Katedrala Stephansdom – po mom mišljenju, jedna od najupečatljivih građevina u Beču, ostavlja baš jak utisak, pri tom ne iz verskih razloga. Sećam se kako smo pokušavali da nađemo neki ugao da je celu uhvatimo u kadru, što naravno nismo uspeli. U crkvu možete da uđete i da je razgledate i iznutra, besplatno, a ako hoćete da se popnete na tornjeve, to se plaća. Postoje i ture sa vodičem u kojima možete da vidite i katakombe. Detaljne informacije sa cenama i vremenima polazaka tura pogledajte na sajtu.
- Pešačka zona oko Katedrale – ulice Kartner, Graben i Kohlmart su pešačka zona, a zajedno sa njima okolne ulice čine najuže gradsko jezgro Beča. Evo korisne mape sa ucrtanim pešačkim zonama. Tu je centar svih dešavanja, takođe i tu ima prodavnica, ali onih malo skupljih. Naravno, na svakom koraku ćete čuti srpski jezik.
- Ulica Ring – ako pogledate mapu, videće kako oko užeg gradskog jezgra kruži ulica Ringstrasse. U toj ulici se nalaze neka od najvažnijih znamenitosti grada, tako da dok se šetate tom ulicom, brzo možete sve da obiđete – tu su gradska kuća, univerzitet, parlament, muzejska četvrt i parkovi. Samo u toj ulici su tri parka.
- Palata Hofburg – ovu impozantnu palatu smo videli samo spolja, a možete da uđete i unutra i da za 12 EUR obiđete apartmane, muzej kraljice Sisi i još puno toga. Pazite na radno vreme muzeja, jer sam ja zakasnila za Sisi muzej i nisam ušla.
- Prater park – predivna zelena površina, sa velikim zabavnim parkom i čuvenim “točkom”. Idealno je za klince jer ima veliki broj atrakcija, kao i za šetnju, sport i izlete. Prava oaza u centru grada. Odlično za nedelju kada su prodavnice zatvorene.
- Dvorac Šenbrun – u dvorac smo išli preko agencije i imali smo audio vodič pa smo sve slušali preko slušalica. Tamo nije dozvoljeno fotografisanje, tako da nemam slike i sada mi je žao jer mi se čini da sam već i pomalo zaboravila šta sam videla. Unutra je velika gužva i samo smo protrčali kroz zgradu. Iako je unutra sve raskošno, veliko i bogato, jači utisak ostavlja park ispred. Pošto smo (opet) bili ograničeni vremenom, kratko smo se zadržali u parku. Takođe ima i svoj zoološki vrt. I za ovaj obilazak odvojite minimum pola dana, kako biste na miru uživali u lepoti zelenih površina.
Ako idete u zimskom periodu, posebno u vreme novogodišnjih praznika, ispred dvorca ćete videti preslatke božićne markete – tezge sa ukrasima, slatkišima, vinom i muzikom (od 22.11-1.1). Ovih božićnih marketa ima na više mesta u gradu (na primer, kod gradske kuće “Rathaus” u ulici Ring). Takođe, ako volite dvorce, posetite i dvorac Belvedere, on je u centru grada, manji je od Šenbruna i služi kao galerijski prostor (tu smo, između ostalih umetničkih slika, videli i videli čuvenu Klimtovu sliku – Poljubac ). Odlična FB stranica na kojoj možete da pratite sve informacije u vezi Beča i da saznate aktuelna dešavanja je Vienna Tourist Board.
- Saher, hotel i torta – u samom centru je čuveni hotel Saher, koji ima svoj kafić i gde možete da sednete sa čuvenu Saher tortu (uz odličnu bečku kafu). Nećete baš jeftino proći, sećam se da sam parče torte i kafu platila 10 EUR. Kažu kako je samo tu jedina prava, mada je imate u svakoj poslastičarnici u gradu. Takođe imaju i prelepe štrudle sa jabukama i ostale slatke đakonije. Torte pakuju i za poneti u drvenim kutijama, pa možete da donesete nekome na poklon.
- Toranj Donauturm (Dunavski toranj) – kada pređete preko Dunava (reka tamo nije široka kao kod nas, već podeljena na veći broj rečnih kanala), videćete divan park (da, opet park), i na sredini toranj (možete metroom do njega). Odatle je širok pogled na ceo grad, kao i na noviji deo grada. Tek odatle se vidi kako Beč uopšte nije mali grad. Toranj ima i svoj restoran, cene ulaznica su na sajtu. Vredi da se ode tamo, iako je malo izvan najužeg centra.
- Muzeji – izbor je veliki, a vi birate u zavisnosti od interesovanja i vremena. Da sam bila u nekom zimskog periodu, sigurno bih više pažnje posvetila muzejima, ovako sam bila stalno napolju i nisam stigla da se posvetim obilasku muzeja (osim galerije-muzeja u dvorcu Belvedere) – to je ostalo za sledeći, treći put.
Hrana: pokušaću da vam hranu dočaram kroz slike, a svakako preporučujem čuvenu bečku šniclu (potpuno drugačija nego kod nas – tanka je i hrskava), slatkiše (sladoledi, štrudle, torte) – odličnu čokoladnu tortu smo jeli u poslastičarnici Oberlaa, supu sa palačinkama (prija kao predjelo), a za piće – njihov čuveni liker od alpskog bilja – Gurktaller. Malo podseća na Jeger, ali je mnogo lepši, mirisi su izraženiji i odličan je posle obilnih obroka. Takođe, ljubiteljima slatkiša preporučujem već svima poznate Mocart kugle (ako volite marcipan), kao i preukusne Manner napolitanke.
Ako volite originalni starinski ambijent, drvene stolice, pravu atmosferu stare kafane, posetite kafe Hawelka. Miris kafe prožima celu prostoriju, a ako još i naručite buhtle sa džemom imaćete utisak kao da ste došli kod nekoga kući. Društvo će vam praviti i mladi i stariji, čikice koje su došle samo da pročitaju novine i turisti željni autentičnog ambijenta i tople atmosfere.
Šta se vama najviše dopada u Beču?
Hvala ti na svim informacijama. Ja već par godina unazad, vrebam pravu priliku i ponudu za Beč, ali je još nisam realizovala. Pošto ne živim u Beogradu, sve oko organizovanja putovanja je mnogo složenije. Naše agencije uglavnom nude ture sa po jednim ili dva noćenja, a kada se uzme u obzir da pored toga treba da predjem još i 500 km u oba pravca do Beograda i nazad, to ispada pravo maltretiranje.
Nemam strah ni od samostalnog putovanja, ali sve ono što sam gledala, a što se odnosi na cene smeštaja i prevoza do Beča, nekako ispada poprilično skupo uzimajući u obzir cene na ostalim destinacijama. Kada se na to dodaju u troškovi prevoza BG-Beč + moji troškovi do BG-a i nazad, cifra stigne do minimum 210 evra po osobi. Iz tog razloga, svaka informacija o što nižim cenama smeštaja u Beču su i više nego dobrodošla!
Pogledaj hostele, cene su OK, a kvalitet dobar (ovaj u kom sam bila iskreno preporučujem).
Super tekst, Rekla bih da je Bec jedna od gradova koji je uvek lep, i u prolece, i na leto, i na jesen, a psoebno u zimu oko bozicnih praznika.
Obavezno popiti Melange kafu 😉 Moja preporuka je i tehnicki muzej, ali za obliazak isto treba izdvojiti bar pola dana.
Slažem se, i meni je Beč uvek sladak i uvek bih mogla tamo na vikend.
Hvala na predlogu za kafu – da li je Melange ono što mi zovemo “Bečka” ili ne?
Melange je nesto kao produzeni espresso
Ali se oduseve ako kazete da zelite melanz kafu 😉 Ne mogu da se setim imena kafica gde smo bili, ali nalazi se u Mariahliferstrasse, i do njega se penje stepenicama. Gore je kafic, a dole se nalazi prodavnica vina.
Mi smo Sacher tortu jeli u poslasticarnici Aida koja se nalazi odmah kod Stephansdoma, cene su pristupacnije a ukus je izvrstan
I da, za ljubitelje knjiga isto u Mariahilferstrasse 99 se nalazi velika knjizara, Thalia Buch und Medien Store, na 4 sprata, i na samom vrhu se nalazi kafic/ restoran
Poz Ana hvala na iscrpnom tekstu znacice mi
imam samo jedno pitanje isto planiram puovanje za Bec u sopstvenoj reziji, pa me zanima sta mi je jos potrebno pored pasos? Zdravstveno osiguranje i da li jos nesto? Ostala bih par nedelja. Hvala unapred.
Zdravo Milice,
Savetujem ti da uzmeš zdravstveno osiguranje, ja to uvek radim.
Ostalo pogledaj u ovom tekstu: http://utiscisaputovanja.com/saveti/vazne-provere-pred-polazak-spremni/
Srećan put!
Jos samo jedno pitanje Ana. Idem u privatnu posetu dakle u goste, da li mi treba neki pozivni papir jer sam citala da nekad vrlo retko traze i to kao svrhu putovanja. Hvala ti puno.
Ćao, ne treba ti pozivni papir. Mogu da te pitaju kod koga ideš i gde, odnosno uvek treba da znaš ime osobe kod koje ideš i adresu. Ali papir ti ne treba. Lep provod!
Hvala na informacijama o Becu! Planiram put u novembru. Poslednji put sam bila pre tacno 42 godine, pa se mozda nesto malo izmenilo
A sada jedna malo drugačija priča-srpska.
Sve što je opisano je stvarno lepo i tako, ali ja sam želela nešto drugačije. Potaknuta istorijom!
– Austrijanci i Srbi u Beču posećuju memorijalni kutak posvećen Diani Budisavljević, srpskoj snaji koja je u vreme NDH od smrti spasla 12.000 dece
Mnogo puta sam bila u Beču, ali nikada nisam imala vremena da se posvetim trganjima za tragovima srpske istorije u glavnom gradu Austrije. Na to me inspirisala novinska vest da je „Beč danas glavni grad srpske dijaspore sa 200.000 naših ljudi“. Pitala sam se posle takve vesti – pa gde su ti naši ljudi?
– Tu su svuda oko vas, samo treba da ih pronađete i posetite. U Beču živi najmanje dve vrste Srba, istorijski i savremeni – rekao mi je poznanik Zoran Kalabić, Paraćinac koji u gradu na Dunavu nosi titulu najboljeg trgovca nekretnina.
Gospodin Kalabić mi je zapravo rekao da u austrijskoj prestonici postoje starovekovni Srbi, pokojnici, koji su zapisani u istorijskim dokumentima i spomenicima. I živi Srbi, graditelji Beča i austrijske industrije i privrede.
Srbi su prvi put stigli u Beč 1524. godine, posle bitke na Mohaču. U zvaničnim dokumentima se pominju 1670. godine kada je car Leopold I opunomoćio Srbe i Jermene da posreduju u trgovini zapada i istoka. Pri¬sus¬tvo Srba u Beču evi¬den¬tno je i pre i posle uki¬da¬nja tur¬ske op¬sa¬de 1683. go¬di¬ne. Posle toga masovno naseljavaju deo bečkog predgrađa Ratzenviertel (Raška) izvan zidina. Doseljavaju se u velikom broju i nakon seobe Srba (1690) pod Arsenijem Prvim Čarnojevićem i (1739) pod Arsenijem Četvrtim Čarnojevićem.
– Tada im je trebalo pet dana kolima ili tri dana jahanja na konju da bi se stiglo u Vijenu, kako je zovu Austrijanci, Mađari i Evropljani. Danas se autobusom u Beč stiže iz Beograda za 6 sati, a brzim automobilima za 4 sata – pričao mi je gospodin Kalabić, koji je kao moj privatni vodič odlučio da me prošeta po „srpskim mestima“. I da me upozna sa, kako reče, nekim znamenitim Srbima.
Beč je grad na brdima koji silazi na obale Dunava. Kao raskrsnica Starog kontinenta prema jugu i severu, oduvek je bio luka sreće za putnike namernike i poslovne ljude, ali i utočište nesrećnika koji su bežali od siromaštva sa juga, prema bogastvu na severu Evrope. U to traganju za boljim životom srpski narod je iz Srbije u pet seoba stizao u carski grad. I za sobom je ostavljao mnoge tragove.
– Gde god da su se selili, Srbi su prvo gradili sale za zabavu, birtije i kafane, a potom crkve. U Beču je prvu kafanu još 1683. godine, otvorio Srbin rodom iz Sombora. Vlasnik Franjo Đura Kolčić je prvoj srpskoj kafani dao naziv “Kod zrna zelenog pasulja” – pričao mi Kalabićev prijatelj Dragan Matić, legendarni ugostitelj iz austrijske prestonice, danas vlasnik restorana “Aleksandra”.
Matić je 1982. godine pristigao iz istočne Srbije i započeo svoju bečku ugostiteljsku karijeru sa lokalom “Triesterštrase”. Kada je otvorio svoj peti restoran u Beču i dao mu je ime po svojoj kćerci.
– Za naše ljude u dijaspori kafana je uvek bila značajna institucija, tu su se sklapali dogovori, spremali pučevi, donosili zakoni, započinjale i završavale se ljubavi. Za strance naši restorani su muzeji srpske duše, mesta gde mogu da osete našu zemlju, da uživaju u vrelom mesu sa roštilja i medenjacima Šumadije – pričao mi je Dragan Matić, inače, poreklom iz Brze Palanke.
Žali se da u Beču ima dvadesetak srpskih kafana, a samo četiri hrama Srpske pravoslavne crkve, jedna kapela i sedam parohija.
– Srbi su Božićni ljudi, jer svoju crkvu posećuju samo na praznik rođenja Isusta Hrista, a kafane svakog petka , subote i nedelje. Možda je to i zato jer smo prvo pravili kafanu, pa božji hram – tešio se glasno Dragan Matić.
Srpska crkvena opština posvećena Svetom Savi je formirana davne 1860. godine. Sa¬gla¬snost je dao Bečki dvor, na mol¬bu gru¬pe ugle¬dnih Srba i pa¬tri¬jar¬ha srpskog Jo¬si¬fa Ra¬ja¬či¬ća. Crkva je dovršena 1890. i ima status sabornog hrama. Hram Svetog Save, koji se nalazi u jednoj bečkoj zgradi ima prvu i drugu parohiju i obuhvata šest gradskih kvartova.
– Sa crkvama i kafanama Beč je izrastao u srpski duhovni centar, jer su neki restorani, poput „Aleksandre“ izrasli u kulturne ustanove, u kojima se održavaju književne večeri, izložbe slika, tribine o srpskom nacionalnom pitanju. A od kada je go¬di¬ne 1836. po¬stav¬ljen prvi srpski kon¬zul Beč je postao politički centar austrijskih Srba – priča dok nas vodi do Ambasade Republike Srbije, a potom do zgrade Generalnog konzulata Republike Srbije moj domaćin Zoran Kalabić.
Snagu političkog centra Srba ovaj grad dobio je ne samo zbog toga jer je postao naše diplomatsko sedište, pa i centar naših misija, već i zato jer je bio životna stanica i utočište srpskih vladara. U Vijeni su na duže vreme boravili knjaz Miloš Obrenović, njegov sin Mihailo Obrenović, knez Aleksandar Karađorđević i kneginja Persida, vladika Petar Drugi Petrović Njegoš, knez Danilo, pa srpski kralj Milan Obrenović.
Slanjem mladih školarca na studije i odlaskom intelektualaca na školovanje i rad Beč je s početka 19. veka postao veliki rasadnik srpske inteligencije i centar srpske kulture. Slavni bečki intelektualci su bili, na primer, Mihajlo Obrenović, Stojan Novaković, Đura Daničić, Valtazar Bogišić, Jovan Jovanović Zmaj, Vuk S. Karadžić, Jovan Cvijić, Dimitrije Davidović, Petar Kolendić, Milutin Milanković, jedan od najvećih svetskih naučnika. Pokrenuli su prvu srpsku štampariju i prve “Novine serbske” i časopise. Mnogi su postali vladari i ministri, naučnici i akademici.
– U Leber štrase, na groblju Svetog Marka postojao je spomenik knezu Aleksandru Karađorđeviću, dok su na drugim grobljima spomenici Vuku Karađiću i Branku Radičeviću. Drugi gradski spomenik Vuka Karadžića se nalazi u trećem okrugu – otkrio mi je profesor Srđan Mijalković, prvak ovog društva i kulturni poslenik.
Mijalković mi je nabrojao da Beč ima 14 spomen ploča srpskih velikana. Svoje spomen ploče imaju Ruđer Bošković, Matija Vuković, Miša Dimitrijević, Vuk S. Karadžić, Laza Kostić, Petar Petrović Drugi Njegoš, Dositej Obradović, Petar i Paula Preradović, Branko Radičević, i naši gradovi Beograd, Petrovaradin i Senta. Pored Vuka S. Karadžića i Ruđera Boškovića svoju bistu ima i Nikola Tesla u Tehničkom uzeju.
U austrijskom glavnom gradu je i devet ulica srpskog porekla, od kojih je najpoznatija Preradovićeva, po Pauli Preradović, književnici i autorki austrijske himne, kao trg sa imenom Beograd.
– Na prostoru ulice Rosauer Lande prema Mostu mira u 9. bečkom okrugu Alsergrund nalazi se srpski park koji nosi ime po ratnom heroju i humanisti Diani Budisavljević. Morate da ga posetite. Mi bečki Srbi smo jako ponosni na taj park – rekao mi je iskreno profesor Srđan Mijalković, uvek nasmejani i vredni srpski patriota.
Otišla sam do Mosta mira i njegovog šetališta, zakoračila na zeleni tepih prepun cveća. Ovaj deo bečkog šetališta pored kanala za regulisanje gradskih voda i brodski saobraćaj pretvoren je u igraonicu za najmlađe. Udaljen od saobraćajnica i gradske gužve i buke, park pruža mir, tišinu, priliku za igranje dece i za uživanje njihovih roditelja, šetača i njihovih kućnih ljubimaca. Ono što je mene najviše iznenadilo i zadivilo jeste da je na ulazu stajala tabla na kojoj piše:
„Spomen park podignut u znak sećanja na humanistu Dianu Budisavljević“.
Otvoren je sredinom oktobra 2014. godine na inicijativu bečkih Srba, pre svih gospodina Nedeljka Savića. Njegov predlog su opštinske vlasti 9. Bečkog okruga podržale i na travnatom prostoru opštine Alsergrund, kod Mosta mira izgradile Spomen park srpskoj snaji.
– Mi smo još 2011. godine u znak sećanja na veliko i nezaboravno delo Diane Budisavljević, koja je u vreme NDH spasla živote 12.000 srpske, jevrejske i romske dece i obezbedila im budućnost, podneli zahtev gradu Beču da jedna ulica ili park dobiju ime ove srpske heroine. To smo učinili i zbog toga da Srbi u Austriji i Austrijanci javno odaju počast njenom delu, da park posvećen srpskoj snaji postane simbol za zbližavanje Srba i Austrijanaca i njen humanitarni i naš zajednički rad. – ispričao mi je istorijat ovog srpskog spomenika i parka profesor Srđan Mijalković, predsednik SPKD „Prosvjete“ u Austriji.
Diana Budisavljević, rođena Obekser je poreklom iz Insbruka. Rođena je 1891. godine u ovom gradu. U Insbruku je radila kao medicinska sestra i tu je upoznala svog budućeg supruga, doktora Julija Budisavljevića, Srbina iz Hrvatske. Nakon venčanja, par se seli u Zagreb gde ostaje i u Drugom svetskom ratu.
U toku rata, Diana sa nekoliko bliskih saradnika, među kojima su bili Marko Vidaković, Đuro Vukosavljević, Kamilo Bresler, Ivanka Džakula, Dragica Habazin, Jana Koch, Tatjana Marinić, Vera Černe, Branko Dragišić, Ljubica Becić u “Akciji Diane Budisavljević” rizikuje sopstveni život da bi spasila mališane, uglavnom srpskog sa Korduna i Kozare, ali i jevrejskog i romskog porekla. Diana se 1972. godine vratila u svoj rodni grad Insbruk i tu je i umrla 1978. godine.
Bečlije, međutim, nisu tokom 2014. godine u početku bile voljne da prihvate predlog Srba da podignu spomen park svojoj snaji.
– Kada smo oformili tim za izradu projeka i započeli akcije informisanja bečke i srpske javnosti o delu Diane Budisavljević, otkrili smo da ono nije bilo dovoljno poznato ni samim Austrijancima. U jednom okrugu su odbili naš predlog samo zato jer ime Diana Budisavljević nije lako Austrijancima za izgovaranje!? Srećom našli smo partnere u devetom bečkom okrugu, koji se nalazi u središtu Beča i ima oko 40.000 stanovnika. Danas je ovaj park njihovo omiljeno mesto okupljanja i odmora – otkrio mi je profesor Mijalković.
Diana Budisavljević je nosilac mnogih priznanja i ordenja za svoj nadljudski humanitarni rad. Njeno ime nose ulice u Beogradu, Banja Luci, Dubici i Pančevu.
Srbija je posthumno odlikovala Dianu Budisavljević zlatnom medaljom za hrabrost nazvane po Milošu Obiliću. A Srpska pravoslavna crkva joj je dodelila prvi novoustanovljeni Orden carice Milice.
Srpsko prosvetno i kulturno društvo „Prosvjeta“, koje vodi moj drugi vodič profesor Srđan Mijalković, upravo je pokrenulo inicijativu da i tvorac srpskog jezika dobije park u prestonici Austrije. Time će Srbi ostaviti još upečatljiviji trag u austrijskoj prestonici i Beč pretvoriti u najveći srpski grad u inostranstvu, koji treba posećivati i u njemu istraživati istoriju iseljenog srpkog naroda.
Srećno!
Zdravo Jelena,
Hvala puno na ovom objašnjenju i komentaru.
Verujem da će biti od značaja svim ljubiteljima istorije.
Pozdrav,
Ana
Beč me je ostavio bez daha,njegova arhitektura je zaista dostojna jednog carskog grada.Za mene je najupacatljivija građevina zgrada Parlamenta kao i Štefil katedrala.Graben štrase je jedna od najotmenijih ulica u Evropi.Beč nam je tako blizu i svako neka ode neće se pokajati,čak engleski i njemački nisu neophodni :),naići ćete na nekoga sa Balkana sigurno.
Jako mi znaci ovaj tekst, hvala ti puno! Sledece nedelje putujem preko agencije za Bec, na 3 dana. Gde se mogu probati ove divne Becke snicle? 😀
Zdravo Jelena,
Hvala puno na komentaru. Šnicle imaš svuda po gradu, mi smo se uglavnom kretali po centru i spontano nalazili na restorane.
Uživajte!